R A D

Šahovski klub “Rad” namerava da u 2015. godini započne sa radom “Škola šaha”.

Prema planu, rad Škole odvijao bi se na više nivoa, a prvi “početni” trebalo bi da započne u prvoj polovini 2015. godine i bio bi besplatan.

U skladu sa dugoročnim planom, organizovaće se edukacija za trenere, ali i započeti pripreme za formiranje “Šahovske akademije”.

____________________________________________________________________

ŠKOLA ŠAHA

Škola šaha počinje sa radom čim se prijavi dovoljan broj polaznika, u vezi čega je u toku Anketa. Listići se mogu dobiti u prostorijama kluba, a prijava – sa podacima može se poslati i putem email-a: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.. Opširnije >>>

O ŠAHU - OD POČETKA 

“Šah je najumnija igra koju je čovek tokom vekova izmislio, ali pošto je i sam život igra, šah je bogatstvom svog sadržaja–umetnost, takmičarskim duhom–sport, ilustracijom ljudske logike–nauka.” Svetozar Gligorić

“Šah je intelektualna igra . U tome što je šah igra nema ničeg lošeg. Danas se smatra da je sve ono što čovek radi takođe – igra.” Mihail Botvinik

Na pitanje kada je šah nastao – sigurnog odgovora nema. Neki mu “daju” hiljadu godina, drugi dve, a mnogi i više. Ipak, svi su saglasni da je igra (šah) izmišljena u Indiji, da se u početku zvala “čaturanga”, što znači “sastavljena iz četiri dela” – prema rodovima stare indijske vojske: borna kola, slonovi, konjica, pešaci, a igrala su je četiri partnera. Posle nekoliko stoleća, kada se igra raširila po srednjoj Aziji i među Arapima, obogaćena je novim pravilima, a igralo ju je samo dvoje. Nazivala se “šatranž”. Pri kraju srednjeg veka, kada je igra već bila širom poznata u Evropi i Rusiji, nazivali su je “šahmat” od persijske reči “šah” (kralj) i arapske reči “mat” (mrtav). Dakle, naziv “šahmat” može da se prevede kao “smrt protivničkom kralju!”.

Od vremena kada je nastao, do ovog današnjeg, šah je doživljavao brojne promene. To je nabolje definisao velemajstor Jurij Averbah rekavši: “Razvoj šaha išao je sa razvojem ljudskog uma!”. Međutim, cilj šahovske partije se nije menjao – u pitanju su samo “nijanse”. U srednjem veku se govorilo da je cilj “smrt protivničkom kralju”, ali se to vremenom transformisalo u izraz koji glasi: “krajnji cilj šahovske partije je da se zarobi (matira) protivnički kralj”. Za one koji su na samom početku upoznavanja sa tajnama šahovske igre recimo da “matirati protivničkog kralja znači napasti ga jednom od svojih figura i zapretiti da ga uzmete, a da protivnik to ne može da spreči.”

O suštini šaha

Pokušaji da se objasni suština šaha najčešće vode ka tome da mu se daju karakteristike borbe. Tako u predgovoru svoje knjige “Šahovska škola u 30 lekcija” velemajstor Aleksandar Matanović piše: “U šahovskoj igri međusobno se bore dve vojske, a dobar vojskovođa mora da zna šta mogu i kakva je uloga konjice, artiljerije, pešadije u pojedinim fazama igre; zašto se figure različito ponašaju u različitim pozicijama, zašto ista figura nekad vredi više, nekad manje... Tek tada šahista je na pravom putu da ovlada ovom igrom zadržajnijom i uzbudljivijom od svih igara koje je čovek izmislio.” Opširnije >>>

Moralne vrednosti šaha

O vrednostima šaha pisalo se još pre više od dva veka. Benjaminu Venijaminu Franklinu (1706-1790), koga mnogi smatraju najpoznatijim Amerikancem XVIII veka (bio je proslavljeni naučnik i publicista – prosvetitelj), šah je čitavog života bio veran i dobar pratilac. Evo šta je 1779. godine pisao o moralnim vrednostima šaha. Opširnije >>> 

Specifičnost - posebnost šaha

“Šah je igra koja čini čast ljudskom umu.” Fransoa Volter

“Šah kao ljubav, kao muzika ima moć da ljude čini srećnim.” Zigmund Taraš

Opšte je mišljenje, da šahu pripada posebna uloga među igrama. Za njega se kaže da je “kraljevska igra”, “igra kraljeva”, “kralj igara”. Neki humorista je rekao da je šah previše težak da bi bio igra, a previše lak da bi bio nauka. Užitak prilikom igranja je mnogo iznad užitka kod drugih igara. Šah se zaista približava umetnosti i nauci. Opširnije >>> 

Praktične vrednosti šaha

“Šahovska tabla je svet, figure su prirodne pojave, a pravila igre su ono što nazivamo zakonima prirode.”

Posle ovih reči, koje je pre više od jednog stoleća napisao Tomas Henri Haksli (1825-1895), nameće se zaključak da ima puno sličnosti između šaha i života, između borbi na 64 polja i svakodnevnih ljudskih događanja. Zaista, šah ima neke svoje specifične karakteristike, koje omogućavaju da poznavaoci ove igre svoja znanja i sposobnosti, stečene u njoj i kroz nju, primene i van šahovske table. Opširnije >>>

O šahu - neobično i duhovito

Na pitanje “šta vam je najsmešnije u šahu?”, pesnik i akademik Matija Bećković odgovorio je dosetkom: “Kad jedan konj može da napadne kralja.” Opširnije >>> 

Mislim, dakle postojim!

Predivnu misao “Cogito ergo sum!” (Mislim, dakle postojim!) izrekao je čuveni francuski matematičar i filozof Rene Dekart (1596-1650). Učenje, studiranje i ukupno obrazovanje treba da, kao krajnji rezultat, formira ličnost koja “zna da misli”! U svemu tome, posebno u delu analitičkih i kreativnih sposobnosti, šah može biti od nesumnjive koristi. Opširnije >>> 

Poznati su voleli i igrali šah

Mnogo je poznatih ljudi volelo šah i igralo ga. Za Kristofora Kolumba se ne može pouzdano reći da je igrao šah, mada neke legende navode na zaključak da jeste. Opširnije >>> 

A sada: Šta je šah?

Već smo konstatovali da je šah igra i to najlepša od svih. Ali šah nije samo igra. Mnogi su već davali odgovor na ovo, zašto da ne – filozofsko pitanje. A njemu se može prići sa dva aspekta. Prvo, ako se odnosi na suštinu igre – zasnovanu na najčešćoj definiciji da je šah sport, umetnost i nauka – u isto vreme, onda nije teško ostvariti “većinsku saglasnost”. Drugi, koji se u mnogome razlikuje od prvog i koji je nedovoljno poznat i istražen, je uticaj poznavanja šahovske igre na rešavanje problema iz različitih delatnosti u svakodnevnom životu odnosno njegovih pozitivnih efekata na donošenje racionalniih ili čak najracionalnijih odluka. Opširnije >>>

ZAŠTO U ŠKOLU ŠAHA?

Proučavanje šahovske igre može da se obavlja samostalno – korišćenjem literature, a u savremeno – moderno vreme, i uz korišćenje kompjutera. Naravno da je znatno bolje (i lakše) ako se odvija uz pomoć nastavnika i trenera, a taj rad može da bude grupni ili pojedinačni. Ponekad tu ulogu, naročito u početnom stadijumu učenja, mogu preuzeti roditelji, rođaci, prijatelji...

Osnovna znanja i ljubav prema šahu, po pravilu se stiču u mlađem uzrastu, mada “nikad nije kasno!” da se čovek upozna sa čarima drevne igre. Naravno, što se kasnije počne manji su izgledi za postizanje vrednijih takmičarskih rezultata. Opširnije >>> 

ZAŠTO U "RADOVU ŠKOLU ŠAHA"?

Nije malo šahovskih škola, ali nisu sve istog kvaliteta. Može se postaviti pitanje: šta je to što “Radovu školu šaha” razlikuje od drugih? Evo zašto!

Zato što ima tradiciju i rezultate!

Do sada su se odvijala tri ciklusa šahovske škole u Šahovskom klubu “Rad”. Svaki od njih je na svoj način bio specifičan, ali u nečemu su bili jedinstveni: postignuti su rezultati visoke vrednosti! Opširnije >>>

Zato što ima nastavni – trenerski kadar!

“Zadatak šahovskog trenera je da učenika nauči i osposobi da samostalno radi! Ili, kako bi to neki pesnik rekao, da mu krila da odleti tamo gde želi.” Miloš Jovičić 

“Nema veće sreće na ovome svetu, nego kad se otac divi svom detetu. Dok mu kapu skidaš i dok mu se klanjaš, osećaš kako i sam vaskrsavaš“ Indijski pesnik (21. godina pre n.e.) – “Slično je i u šahu – nema veće sreće za trenera, nego kad mu učenik napreduje i pobeđuje” Miloš Jovičić

“Radite koristeći svoju glavu, pokušavajte da samostalno zaključujete u ograničenom vremenu – kao u partiji. To je osnovni moto svih vodećih trenera.” Adrian Mikhalchishin

Nema nikakve sumnje da je značaj trenera u razvoju šahiste veliki. Čak znatno veći nego u većini drugih sportova. Posle ovog “opšteg saznanja”, naš zadatak je da se upoznamo kako ili kako bi trebalo da šahovski treneri ostvaruju svoju ulogu. Opširnije >>>

Ne samo o šahu!?

Nema nikakve sumnje da šah ispunjave sve elemente neophodne da se svrsta u porodicu sportova. Međutim, kako kaže jedna od najčešćih i najpriznatijih definicija, šah je sport, ali i nauka i umetnost. Zato je obaveza trenera (i predavača) da u svom radu deo vremena “utroši” i na neka znanja koja se ne odnose samo na ono što se događa na 64 polja. Ta znanja – iz istorije šaha, ali i iz oblasti svakodnevnog života, doprineće formiranju opšte kulture koja je veoma značajna u procesu mišljenja odnosno donošenja pravovremenih i pravilnih odluka na šahovskoj tabli ali i u svakodnevnom životu. Mnogo toga ukazuje na povezanost odnosno međusobni (pozitivni) uticaj šahovskih i opštih znanja.

Ova poslednja konstatacija ukazuje na neophodnost da treneri poseduju i osobine koje se ne iskazuju samo za šahovskom tablom. Da bi neko bio uspešan trener potrebno je šahovsko znanje i iskustvo, ali i nešto više od toga. Neophodan je smisao za pedagoški rad, što, između ostalog, podrazumeva sposobnost da pojedine stvari objasni na razumljiv i najlakše prihvatljiv način. 

Radova škola šaha ovim zahtevima poklanja neophodnu pažnju. Tako će u ovoj – početnoj fazi rada škole šaha, vodeću ulogu u kreiranju i sprovođenju programa rada škole imati Miloš Jovičić, internacionalni majstor i diplomirani mašinski inženjer (opširnije/Klub, Predsednik), a prvi saradnik biće Sanja Petronić, ženski internacionalni majstor i diplomirani mašinski inženjer, koja se veoma dokazala u internacionalnim školama u Grčkoj i Singapuru. 

Zato što ima udžbenike

Da, ima puno šahovskih škola, ali da li imaju svoje udžbenike? Radova škola šaha ima – to su četiri knjige “Najkraći put do majstorstva”, koje predstavljaju osnovu programa rada (nastave). I, ono što je od posebnog značaja, iz njih (i uz njih) polaznici škole mogu se spremati i van nastave? Opširnije >>> 

Zato što se prilagođava zahtevima modernog šaha

Mnogo puta je rečeno da savremeni - moderni šah zahteva novi pristup. Razvijeni sistem informisanja omogućava da veoma mladi šahisti, ponekad sa samo trinaest-četrnaest godina, postaju velemajstori! To se, naravno, ne može postići programima koji se u najvećoj meri oslanjaju na iskustvima iz ranijih perioda u kojima su šahovski treneri, u radu sa svojim učenicima, mnogo vremena posvećivali izučavanju osnovnih - ponekad elementarnih znanja. Za tako nešto, danas, praktično nema vremena!

Trenerski rad se mora odvijati u skladu sa nekim osnovnim principima, ali kao i svaki drugi može (i treba!) da ima specifičnosti. Opširnije >>> 

Pre svega – razumevanje!

“Radite zajedno kao tim, vi i vaš učenik, i to za šahovskom tablom. Pogrešno je mišljenje da se razumevanje šahovske igre može steći iz sredstava koja karakterišu današnji tehnološki stepen razvoja (kompjuteri, baze, internet i dr). Ono što je važno za mnoge sportove – pa i za šah, je da se ne može pobediti na snagu, vaš protivnik mora da napravi jednu ili više grešaka. Filozofski gledano, najbolji put za postizanje više pobeda je jednostavan – treba smanjiti broj sopstvenih grešaka i dozvoliti protivniku da izgubi od vas.” Kevin O’Connell, šahovski trener

Tema značaja pojedih faza partije je večna. Jedni smatraju da snaga šahiste dolazi do punog izraza u završnicama, drugi da je najzanimljivija i “najbogatija” i time najvažnija središnjica, a treći – u koje spada i bivši svetski prvak Gari Kasparov, da je inicijativa imperativ modernog šaha i da se ona stiče (ili gubi) u otvaranju. Opširnije >>>

Kompjuter - dobar sluga, a loš gospodar!

Danas se kompjuteri smatraju nezamenljivim u praktično svim sferama života. Poznata je misao velikog šahovskog intelektualca velemajstora Jurija Avebaha: “Razvoj šaha išao je sa razvojem ljudskog uma!”. To navodi na nesumnjiv zaključak da se ni savremeni – moderni šah, ne može više zamisliti bez korišćenja kompjutera. Opširnije >>> 

Zato što se može napredovati od “početka” do “pravog šahovskog majstorstva”

U “Radovoj školi šaha” mogu se steći šahovska znanja svih nivoa: od početnog do vrlo visokog – najvišeg! Ono što je specifičnost ove škole je da ne postoje “fiksirani prpgrami” – unapred postavljeni za sve situacije. Neko će se upitati: kako? Odgovor je jednostavan: programi se prave u trenutku kada se konstatuje postojeće znanje polaznika i cilj koji se želi postići. U izvesnom smislu, izuzetak predstavlja “početni nivo”. Cilj, kome se teži, postavlja se zajedničkim dogovorom svakog polaznika pojedinačno i trenera škole. To podrazumeva određivanje “tempa rada” – kroz obim, odnosno broj časova i vremenski period. Naravno, cilj se u toku rada može korigovati. (opširnije – Radova škola šaha: program rada) 

SA RADOM SE MOŽE SVE POSTIĆI! 

Bez obzira na mnogobrojna različita mišljenja o značaju talenta i, uopšte pitanju – šta je talenat, pravog zaključka, koji bi se mogao prihvatiti kao dovoljno pouzdan - nema! Navedimo dva, na prvi pogled direktno suprotstavljenja - ekstremna mišljenja. Nekadašnji kandidat za prvaka sveta Gata Kamski kaže: “Za uspeh u šahu talenat učestvuje deset posto – sve ostalo je rad!”. Velemajstor Ljubomir Ljubojević, devedestih godina nezvanično treći igrač sveta, u to vreme je uzviknuo: “Pa zar vi mislite da se svetski prvak stvara? On se rađa!”. U svojoj knjizi “Najkraći put do majstorstva 2”, internacionalni majstor Miloš Jovičić piše: “...Ustvari, prava istina leži u zaključku da je neophodan ogroman rad kako bi talenat došao do punog izražaja – da bi se stiglo do cilja koji je priroda predodredila.”

A da li se talenat zaista “dobija” ili se “stvara”? Na to pitanje pokušao je da da odgovor psiholog Zoran Milivojević u članku koji je objavljen u dnevnom listu “Politika”. Opširnije >>>