foto1 foto2 foto3 foto4 foto5


+381 11 2160 752
sah.zurn@yahoo.com

R A D

Šahovski klub

Pitanja koja traže odgovore

milos jovicic predsednik

Na sajtu “Večiti šah” (11. januar ove godine) objavljen je tekst pod naslovom “Obraćanje javnosti – prvi deo”, potpisan od Ivana Marinkovića, Dejana Nestorovića i Branka Tadića. Tekst obiluje brojnim podacima i ocenama, što deluje logično jer se odnosi, kako to autori kažu, na period dug godinu dana, odnosno od ideje “...da počnemo da menjamo ono što nije dobro u beogradskom šahu...”. Nije mi namera da komentarišem sve ono što piše u tekstu – jer sadrži i javnosti do sada nepoznate podatke – i naročito zbog toga što se na mnogo toga očekuje odgovor pravosudnih i nekih drugih organa, ali ne mogu a da ne postavim nekoliko pitanja koja traže odgovore.

1. Zašto se lica koja se smatraju zvaničnicima ŠS Beograda ne oglašavaju preko sajta tog saveza ili sajta ŠS Srbije? Ako im je cilj, kako kažu, da menjaju ono što nije dobro u beogradskom šahu, onda je afirmisanje zvaničnih sajtova jedan od lakših zadataka. Nažalost, nisu ga izvršili.

2. U tekstu, između ostalog piše: “... kompromisa nema, jer mi živimo od šaha, ...”. Nije nepoznato da Dejan Nestorović i Branko Tadić žive od šaha, a to su i mnogo puta (neopravdano) isticali kao svoje prednosti u odnosu na neke druge, između ostalih i one koji ulažu u šah.

Ono što je bilo do sada nepoznato je obaveštenje da i Ivan Marinković živi od šaha. To je još jedan podatak – pored činjenice da je na jednoj skupštini ŠS Beograda učestvovao kao delegat ŠK “Obilić”, na sledećoj kao predsednik ŠK Teleoprik, a da je na Prvoj ligi Srbije igrao za klub iz Kraljeva – koji govori u prilog mišljenju da on ne ispunjava ni elementarne kriterijume da bi bio izabran (proglašen) za predsednika ŠS Beograda.

Navedeno zahteva odgovor na pitanje da li g-din Marinković živi samo od honorara (i kolikog) za igranje za klub ili ima još prihoda (i kolikog) iz šaha? Kao javna ličnost, za koji status se žestoko borio, on na to pitanje mora da odgovori.

Utisak je da bi po mišljenju trojice potpisnika teksta odlučujuću snagu trebalo da ima završni odeljak “Zašto smo uporni”. Moje mišljenje je suprotno i ukazuje na potpunu nedoraslost zadatku za koji su se svojski (iz)borili. Uzimanje sebi za pravo da konstatuju da neko ko je rođen 1947. godine ne može da obavlja kompetentno funkcije u šahovskoj orgnizaciji je, najblaže rečeno, nevaspitano, ali ukazuje i na neke karakteristike kreatora teksta. Da se radi o neznanju, jer im je nepoznato da je Donald Tramp rođen 1946., a Hilari Klinton 1947. godine. A možda oni to znaju, ali misle da je voditi najveću silu sveta lakše od funkcija u nekoj šahovskoj organizaciji u našoj zemlji. Kako su oni došli do tog zaključka bilo bi znatno lakše kada bi se znalo kakvo (vanšahovsko) obrazovanje imaju gospoda Nestorović i Tadić. I kako im ono daje za pravo da nekog šalju u penziju?!

Ipak, ono što je najsramotnije u tekstu je korišćenje prostačkog izraza (j...m li ga?), što nikako ne dolikuje ličnostima koje nastoje da šahovsku organizaciju preuzmu u svoje ruke. Ipak, možda tako nešto ne treba prihvatiti kao nešto sasvim neočekivano. Zar je očekivano da se klubovima daju imena za života? Zato – ništa nas ne sme iznenaditi – pa čak i to da neki šahovski savez uskoro dobije ime “Nestor i Tadić”, sa predsednikom koji živi od šaha?!

Sve navedeno nameće pitanje da li će se na sve ovo mirno gledati ili će biti onih koji će se opredeliti između dve mogućnosti: prva, da se povuku iz šaha ili druga, da se organizuju u cilju zaštite šaha u Srbiji?

Za mene tu nema dileme.

Miloš Jovičić 

Beograd, 13.01.2017.