foto1 foto2 foto3 foto4 foto5


+381 11 2160 752
sah.zurn@yahoo.com

R A D

Šahovski klub

KOMENTAR S’ POVODOM: Drugi pišu

sk rad logoIzaberite bilo kakvog kandidata koga kasnije lako možemo smeniti...

Nedavno sam u jednom komentaru pisao o poređenjima između šaha i (stvarnog) života. I sada ću to učiniti, podstaknut tekstom urednika “Večitog šaha”.

O pitanju “stila” u šahu pisalo se (i piše se) na više načina. Osnovna podela je na “taktičare” i “pozicioniste”. Ipak, najbolji mogu biti samo oni koji gaje “univerzalni stil”. To podrazumeva duboko razumevanje svih elemenata šahovske igre, što omogućava pravilnu ocenu pozicije – glavnog pokazatelja šahovske snage.

U stvarnom životu, koji je – u to nema sumnje, znatno složeniji od povlačenja poteza na šahovskoj tabli, stvari su komplikovanije. Tako na primer, u nekoj proizvodnoj delatnosti, pored odgovarajućeg tehničkog znanja, neophodna su i ona iz oblasti ekonomije i prava. Pored toga, uspešan menadžer mora biti i kreativan, elokventan, energičan, preduzimljiv, “pismen” i dr., pa čak i sa smislom za diplomatiju. Sve je to potrebno da bi se dala pouzdana ocena u datom trenutku, kao osnova za donošenje prave odluke “u pravo vreme”.

“Univerzalnost” ima veliki značaj i u novinarstvu. Mada se, ponekad, u šali kaže da su novinari “univerzalne neznalice”, ustvari se misli na potrebu da se o konkretnoj temi piše posle njenog sveobuhvatnog sagledavanja. U štampanim medijima, kao što je poznato, postoje glavni (i neki drugi) urednici, koji, između ostalog, imaju zadatak da vrše kontrolu napisanih tekstova.

Moderno vreme donelo je nove mogućnosti da se ljudi “raspišu”. Međutim, kao i sve ostalo, “internet stranice” imaju i dobre i loše strane. Jedna od dobrih je što pruža mogućnost velikom broju ljudi da upoznaju javnost sa svojim razmišljanjima, a loša je što se, ne retko, to čini na neprikladan način.

Šahovski svet u Beogradu i Srbiji u velikoj meri je “hendikepiran” neaktivnošću, neaktuelnošću i neažurnošću sajtova ŠS Beograda i ŠS Srbije. Naravno, i to ima “dobre strane”, jer je omogućilo pojedinim entuzijastima “da preuzmu stvari u svoje ruke” i u izvesnom smislu “kreiraju” svest i mišljenja šahista i ljubitelja šaha. I to, samo po sebi, nije loše. Ako se radi na korektan i objektivan način.

U takvim okolnostima (neadekvatnih sajtova ŠSB i ŠSS), sajt “Večiti šah” postao je mesto gde se dobijaju (tehničke) informacije, a ponekad i ukršataju različita mišljenja o aktuelnim pitanjima. I to je dobro. Naravno, ako se to čini pristojno – bez uvreda. A dobronamernost bi morala da se podrazumeva. Nažalost, nije uvek tako.

Da se vratimo na početak komentara – na stil i tako potrebnu univerzalnost. Tehničke karakteristike, posmatrane kroz informacije o rođendanima, rezultatima i rejtinzima, su za pohvalu. Međutim, komentari, posebno “komentari na komentare” glavnog urednika sajta su, veoma često, na nedozvoljeno niskom nivou. U samo poslednja dva teksta koristio je uvredljive izraze: “iste njuške u savezima”, “Bogom dani banditi”, “zavlačite narod”... Najčešće to opravdava frazom “...za više nemam vremena”. Kakvo je to opravdanje – nije teško zaključiti. Čak je i uvredljivo, jer je napisano u stilu “vi koji imate vremena na pretek...”. A neće biti tako.

Da glavni urednik nije “univerzalan šahista” i da su zbog toga njegove “partije” prepune pogrešnih ocena pozicije, vrlo uverljivo govori deo iz njegovog poslednjeg komentara: “...propuštamo da izaberemo bilo kakvog kandidata (koga kasnije lako možemo smeniti izglasavanjem nepoverenja, ukoliko loše radi)”. Tekst se, naravno, odnosi na trenutnu stuaciju u ŠS Beograda, i trebalo bi da obesmisli nastojanja da se upravo postupi drugačije: da se ne izabere kandidat koji ne daje dovoljno garancija da neće biti potrebno da se preduzima “Akcija” – poput ove koja je u toku.

Ali to je posledica nerazumevanja pojmova forme i suštine, kojima se glavni urednik podsmeva – ne znam iz kojih razloga.

Miloš Jovičić, 7.7.2016.