foto1 foto2 foto3 foto4 foto5


+381 11 2160 752
sah.zurn@yahoo.com

R A D

Šahovski klub

KOMENTAR S POVODOM: Zbivanja u šahovskim savezima (2)

sk rad logoŠahovski savez Beograda ne sme nikome u ruke – pa ni onima koji žive od šaha!

U šahovskim savezima – bura! Ona u ŠS Srbije, trenutno se stišala, ova u ŠS Beograda i dalje traje. A “talasi” sve jači, što nikako ne može proći bez posledica. Nažalost štetnih po šah u Beograda, a to znači i u Srbiji.

Poslednja događanja odvijala su se na Skupštini ŠS Beograd, koja je održana u nedelju – 12. juna. U tekstu koji je objavljen 14. juna na sajtu “Večiti šah” – potpisanog od VM Branka Tadića i IM Dejana Nestorovića, glavnih nosioca “Akcije” da dođe do promena u ŠS Beograda, data je ocena onoga što se događalo u Deligradskoj 27.

Tekst predstavlja samo jedno od mogućih viđenja Skupštine, ali ono što naročito pada u oči su sledeće dve rečenice: “Posebno je zanimljivo da su se gotovo svi bivši i sadašnji funkcioneri, delegati, selektori i portparoli udružili u nameri da naš kandidat ne bude izabran, iako su sve najlepše govorili o njemu. I logično je: gde će Savez u ruke šahista i onih koji žive od šaha!”

U svoj svojoj upornosti (nisam rekao tvrdoglavosti) nosioci “Akcije” ne postavljaju (sebi) pitanje: kako to da su ti “svi” protiv onoga za šta se oni zdušno zalažu – svim snagama? Ali pre pokušaja da, kao jedan od “prozvanih”, nešto kažem na tu temu, moram se osvrnuti na zbunjujuće reči “...gde će Savez u ruke šahista i onih koji žive od šaha!” Da li to predstavlja rezultat pada koncentracije ili zaista neko misli da treba (i može?!) da Savez uzme u svoje ruke? Bilo kako bilo, mora se nedvosmisleno reći: Šahovski savez Beograda ne sme niko da uzme u ruke – pa ni oni koji žive od šaha!”.

Na Skupštini sam bio u svojstvu delegata, odnosno predstavnika ŠK “Rad”, i sve vreme – do glasanja za predsednika, bio sam uzdržan. Na eventualno pitanje “zašto”, odgovor je jednostavan: praktično sve na Skupštini bilo je nejasno – vrlo često zbunjujuće. Od stavova po pitanju tumačenja Sportskog saveza Srbije, “zameranja” šahovskom savezu Srbije što se “meša” (?!) u stvari ŠS Beograda, “Mišljenja” koje je u pisanoj formi dao predsednik Skupštine ŠS Beograda i koje neposredno stavlja pod sumnju Zapisnik sa Skupštine od 31. januara, način davanja razrešenja Miodragu Rakiću i s tim u vezi rezultata glasanja, usvajanje teksta Poslovnika (sa javnim glasanjem?!), do tumačenja da se u toku Skupštine može menjati ovlašćeni delegat jednog kluba. Jedino u šta sam bio ubeđen je verovanje da ova Skupština neće doneti ništa dobro šahu u Beogradu i Srbiji – naprotiv!

Što se tiče kandidata za predsednika, otežavajuća okolnost za davanje ocene je što su im biografije (nepotrebno) tako kratke. U takvoj situaciji – uz neka lična saznanja, za kandidata “Akcije” Ivana Marinkovića mogu reći da ima više nesumnjivih kvaliteta, ali da u ovom trenutku nema osobine neophodne da preuzme vodeću ulogu u “Beogradskom šahu”. Da budem konkretan. Nema sumnje da kao veoma jak internacionalni majstor poseduje visoka “čisto šahovska znanja” – znatno veća od neophodnih, i da, kao diplomirani pravnik, ima dovoljno opšte obrazovanje. S druge strane, poslovi koje je do sada obavljao (viši pravni savetnik) nisu oni na kojima je mogao da stekne iskustva koja su neophodna da preuzme lidersku poziciju u beogradskom šahu. Kao što je poznato, menadžerske osobine dolaze do izražaja u stabilnim situacija, a u nestabilnim – gde su potrebne značajne promene, traže se liderske sposobnosti. A baš je to potrebno šahu u Beogradu, ali i u Srbiji. Takođe, Marinković nije pokazao bilo kakvu “vernost” beogradskom šahu, jer mu je pripadnost klupskim bojama bila izvan glavnog grada Srbije. I ono što po malo zbunjuje je menjanje uloge delegata za dva kluba (Obilić i Teleoptik) u samo nekoliko meseci. Utisak je da je to učinjeno iz razloga formalne prirode, ali i da nisu data bilo kakva objašnjenja o rezultatim njegove predsedničke funkcije u Teleoptiku.

Mnoge će ovako razmišljanje “razočarati”, ali mislim da se samo analitičnim, iskrenim i otvorenim stavovima mogu ostvariti promene za koje se i “Akcija”, ali i “Reakcija” zalažu. Bar deklerativno. To zahteva i objektivne stavove, a to svakako nije zameranje “Reakciji” na predizbornoj kampanji, dok se “Akcija” sve vreme baš nalazi u njoj. Nije objektivno (i korektno) stavljati u prvi plan izvesne greške Miodraga Rakića, dok je svojevremeno, bez bilo kakve odgovornosti, “prošlo” organizovanje nepostojećih turnira, pa nekritičan (čak blagonaklon) stav prema velikom šahovskom prevaratnu, Rumunu Krišanu, ali i (neshvatljiva) snishodljivost prema “biznismenima” koji su pre više od dve decenija “preuzeli” šah u Beogradu. Tada su se iz “sveta šaha” povukli neki vredni ljudi i baš tada je započelo nazadovanje srpskog šaha. Dakle, bez objektivnog i trezvanog prilaza trenutnom stanju u našem šahu neće se ništa dobro postići. Pogotovo se neće to učiniti “jurnjavom” za famoznim brojem 38 – koji će omogućiti preuzimanje vlasti.

I na samom kraju priče (bez kraja!?) o stanju u Beogradskom (i Srpskom) šahu, smatram neophodnim da predlažim okupljanje svih šahovskih poslenika koji su uradili puno toga u našem šahu – više od onih koji se zalažu za promene putem “prebrojavanja glasova”, da zajedno sa “Akcijom” i “Reakcijom” naprave dogovor kako dalje i kako napred. To bi prethodilo pravim izborima u Beogradu, ili još bolje – mogao bi se uputiti poziv za opšte izbore u šahovskoj organizaciji. Bila bi to prilika da se vidi imali još nade za srpski šah!? Ja mislima da ima.

Miloš Jovičić, 15.6.2016.