R A D

Pitanja koja traže odgovore

Na sajtu “Večiti šah” (11. januar ove godine) objavljen je tekst pod naslovom “Obraćanje javnosti – prvi deo”, potpisan od Ivana Marinkovića, Dejana Nestorovića i Branka Tadića. Tekst obiluje brojnim podacima i ocenama, što deluje logično jer se odnosi, kako to autori kažu, na period dug godinu dana, odnosno od ideje “...da počnemo da menjamo ono što nije dobro u beogradskom šahu...”. Nije mi namera da komentarišem sve ono što piše u tekstu – jer sadrži i javnosti do sada nepoznate podatke – i naročito zbog toga što se na mnogo toga očekuje odgovor pravosudnih i nekih drugih organa, ali ne mogu a da ne postavim nekoliko pitanja koja traže odgovore.

1. Zašto se lica koja se smatraju zvaničnicima ŠS Beograda ne oglašavaju preko sajta tog saveza ili sajta ŠS Srbije? Ako im je cilj, kako kažu, da menjaju ono što nije dobro u beogradskom šahu, onda je afirmisanje zvaničnih sajtova jedan od lakših zadataka. Nažalost, nisu ga izvršili.

2. U tekstu, između ostalog piše: “... kompromisa nema, jer mi živimo od šaha, ...”. Nije nepoznato da Dejan Nestorović i Branko Tadić žive od šaha, a to su i mnogo puta (neopravdano) isticali kao svoje prednosti u odnosu na neke druge, između ostalih i one koji ulažu u šah.

KOMENTAR S’ POVODOM: Drugi pišu

Izaberite bilo kakvog kandidata koga kasnije lako možemo smeniti...

Nedavno sam u jednom komentaru pisao o poređenjima između šaha i (stvarnog) života. I sada ću to učiniti, podstaknut tekstom urednika “Večitog šaha”.

O pitanju “stila” u šahu pisalo se (i piše se) na više načina. Osnovna podela je na “taktičare” i “pozicioniste”. Ipak, najbolji mogu biti samo oni koji gaje “univerzalni stil”. To podrazumeva duboko razumevanje svih elemenata šahovske igre, što omogućava pravilnu ocenu pozicije – glavnog pokazatelja šahovske snage.

U stvarnom životu, koji je – u to nema sumnje, znatno složeniji od povlačenja poteza na šahovskoj tabli, stvari su komplikovanije. Tako na primer, u nekoj proizvodnoj delatnosti, pored odgovarajućeg tehničkog znanja, neophodna su i ona iz oblasti ekonomije i prava. Pored toga, uspešan menadžer mora biti i kreativan, elokventan, energičan, preduzimljiv, “pismen” i dr., pa čak i sa smislom za diplomatiju. Sve je to potrebno da bi se dala pouzdana ocena u datom trenutku, kao osnova za donošenje prave odluke “u pravo vreme”.

KOMENTAR S’POVODOM: Kraj ili početak?

Dugotrajno pripremane aktivnosti dve „šahovske porodice“ i njihovih sledbenika konačno su rezultirale „pobedom“?! U nedelju, 24. jula 2016. godine, na Skupštini ŠS Beograda, izabran je predsednik u ličnosti gospodina Ivana Marinkovića. Za je glasao 41 delegat, protiv 21, a nevažećih je bilo dva listića. Jedan vašeg komentatora.

„Uspeh“ vredan pažnje postignut je kao posledica neskrivene (i jasno izražene) želje imenovanog da se domogne fotelje prvog čoveka šaha u Beogradu. Da je želja bila „prevelika“ pokazuje podatak da je internacionalni majstor i šahovski pedagog uspeo tek u svom četvrtom pokušaju! A nema sumnje da je bio spreman da se kandiduje za predsedničku fotelju – sve dok ne pobedi.

KOMENTAR S’ POVODOM: Moj poslednji komentar „Večitom šahu“

Poštovani gospodine Vladice,

Vaš sajt čitam (posećujem) redovno. Prvo što pogledam su „rođendani“, jer predstavljaju pouzdan podsetnik za čestitke prijateljima i poznanicima. Ono što je takođe predmet moje pažnje su rezultati sa aktuelnih turnira – sa ažurnom korekcijom rejting-lista. Nema sumnje da Vi, kao doktor matematike, to činite na veoma dobar način. Čitam i komentare, kojima posvećujem različitu pažnju – zavisno od teme, ali i od načina na koji su pisani. 

I ja sam bio autor nekoliko tekstova, a poslednjih dana bio sam neuobičajno „aktivan“. Pišući ih trudio sam se da, bez obzira na uvek prisutnu „dozu kritičnosti“, to činim na korektan način i, pre svega, sa istinitim činjenicama. U suprotnom ne bi bio dosledan sebi i želji da ne učinim bilo kakvu štetu „ugledu šahista“ – naprotiv. Oni sa kojima sam u kontaktu smatraju da u tome uspevam.