R A D

Jedan od najznačajnijih klubova u istoriji Beograda svakako je Šahovski klub Rad. Ali ne samo zbog takmičarskih rezultata, pojedinačnih i ekipnih, već pre svega zbog raznovrsnih aktivnosti kojima se, verovatno, ni jedan šahovski klub u našoj zemlji ne može pohvaliti.

Davne 1957. godine građevinsko preduzeće "Rad", posle deset godina svog postojanja, osnovalo je šahovski klub, verovatno i ne predpostvaljajući da će u budućnosti imati toliko razloga da se njime ponosi.

U početku mali klub, koji se takmičio u nižim ligama, imao je prevashodni cilj da okuplja radnike ovog velikog kolektiva i nastojao da njegovi članovi ostvare što bolje rezultate na Igrama građevinara. Vremenom su ambicije rasle, naročito od 1973. godine kada su novi članovi kluba i zaposleni u preduzeću, na prvim radničkim olimpijadama Jugoslavije 1973. i 1974., osvojili dve zlatne medalje. Za ekipu su igrali Zoran Spasojević, Miloš Jovičić, Radomir Pavlović, Radisav Mijatović i Ilija Vukelić.

U to vreme članovi kluba postaju mnogi poznati šahisti, a među njima i prvaci Jugoslavije Dragoljub Velimirović, Predrag Ostojić i Gordana Marković, pa Rad 1975. postaje član Prve savezne lige (Dragoljub Velimirović, Predrag Ostojić, Hrvoje Mesing, Miloš Jovičić, Slobodan Pavlović, Dragan Gavela, Gordana Marković, Biljana Novaković i Tatjana Vujanović). U daljem periodu bilo je i uspona i padova, ali posebno treba istaći da je muška ekipa – sa Dragoljubom Velimirovićem, Predragom Ostojićem i Milošem Jovičićem (stalni članovi) i Zdenkom Krnićem, Nenadom Jovanovićem, Draganom Gavelom i Jovicom Manićem), u periodu od 1981. do 1985, tri puta osvajala Kup Srbije, a u istom periodu na Kupu Jugoslavije zauzela drugo i treće mesto. Takođe se mora posebno istaći šampionska titula koju je ženska ekipa (Alisa Marić, Antoaneta Stefanova, Sanja Vuksanović-Kalević i Mirjana Marić-Stamenković) osvojila 2003. godine na takmičenju Prve savezne lige za žene.

Brojni su pojedinačni uspesi članova Rada. To su pre svega šampionske titule Dragoljuba Velimirovića, Predraga Ostojića, Sanje Vuksanović, Sandre Đukić, Jovane Erić i Marije Manakove, koje su osvojili kao članovi RAD-a. Brojne su titule u omladinskoj i kadetskoj konkurenciji, koje su osvojili Jelena Miloradović, Ljilja Drljević, Radmila Kovačević, Jovana Erić, Anđelija Stojanović, Stefana Milutinović, Petar Krstić, Miloš Lapčević i dr. Takođe treba naglasiti da su kao članovi kluba funkcije selektora olimpijskih reprezentacija obavljali Velimirović, Ostojić, Gordana Marković i Jovičić.

Kratku retrospektivu takmičarskih uspeha završićemo podatkom da je 2007. godine RAD imao dve ekipe (mušku i žensku) u Prvoj saveznoj ligi. Nažalost, posle ispadanja iz društva najboljih, muška ekipa je posle nekoliko godina igranja u Drugoj ligi, praktično prestala da postoji i ne nastupa u redovnoj takmičarskoj konkurenciji. Ženska ekipa i dalje zauzima značajno mesto u srpskom šahu i jedina je (od 1995. god.) učestvovala u svim takmičenjima prve lige – ukupno 20.

Ali, nisu samo takmičarski rezultati ono što predstavlja kvalitet šahovskog kluba Rad. Ono što ga razlikuje od ostalih je raznovrsnost aktivnosti i odnos prema mladim šahistima. Ustvari, najveći deo aktivnosti usmeren je upravo na mlade i na pomoći i pružanju prilika da napreduju. U svemu tome veoma značajno mesto zauzimalo je izdavanje časopisa "Moderni šah", koji je od 15. maja 2004. godine izlazio redovno - svakog meseca i koji je svojim kvalitetom i sadržajem predstavljao nesumnjivu pomoć onima koji žele da u što većoj meri ovladaju tajnama drevne igre. Nažalost, u teškim uslovima koji su vladali u šahovskoj organizaciji, časopis se ugasio u januaru 2007., kada je izašao zadnji – 33. broj.

Ipak, najveći deo svih aktivnosti, praktično, odslikavao se u radu šakole za mlade "Škola šampiona", koja je radila u dva perioda: od 1997. do 2000. i od 2003. do 2005. godine. Drugi period, koji se u velikom delu odvijao pod okriljem “Telekoma Srbije” – kao generalnog sponzora, dao je izuzetne rezultate. Škola je okupljala 8 do 10 najtalentovanijih kadeta različitog uzrasta, a rad se obavljao na redovnim predavanjima koja su se obavljala svake nedelje u trajanju od po šest časova. Leti je održavan desetodnevni letnji kamp na Fruškoj Gori, a tokom godine sprovođene su pojedinačne pripreme sa određenim brojem polaznika. U radu su sa talentovanim kadetima bili su angažovani internacionalni majstori Miloš Jovičić i Slobodan Mirković, a u nešto manjoj meri i fide majstori Srđan Čarnić i Danko Bokan.

Da je rad Škole dao veoma dobre rezultate, pokazuju podaci da su neki kasnije postali šampioni države u sniorskoj konkurenciji (Anđelija Stojanović, Jovana Erić i Boban Bogosavljević), a da su mnogi stasali u veoma jake šahsite (velemajstor Miloš Roganović, internacionalni majstor Miloš Lapčević, omladinski šampion Srbije Petar Krstić i dr). Ono što je poseno interesantno je da je većina polaznika škole kasnije zaigrala za prve ekipe RAD-a.

Veliki angažman na pripremama polaznika doneo je brojne uspehe u svim konkurencijama. Tako npr. u 2005. godini, na Kadetskom prvenstvu SCG osvojene su četiri zlatne, tri srebrne i jedna bronzana medalja, a Jovana Erić, sa samo 13 godina, postala je omladinska prvakinja Beograda u konkurenciji do 20 godina. Takođe su ostvareni solidni rezultati i na međunarodnom planu, pri čemu se posebno mora istaći sedmo mesto Anđelije Stojanović na Kadetskom prvenstvu sveta. Do ovih rezultata se došlo organizovanim radom u Školi, koji obuhvata grupna predavanja, pojedinačni rad, trenersko-sekundantskau pomoć na kadetskim i omladinskim prvenstvima u zemlji i inostranstvu, pomoć u finansiranju na pojedinačnim turnirima i sl.

Muška ekipa ŠK "RAD" - Pobednici Premijer lige Beograda 2006. g.

Zdenko Krnić i Orest Gritsak	Miloš Lapčević i Boban Bogosavljević