foto1 foto2 foto3 foto4 foto5


+381 11 2160 752
sah.zurn@yahoo.com

R A D

Šahovski klub

ZNAMENITE LIČNOSTI I ŠAH

pushkinAleksandar Sergejevič Puškin

Piše: Borivoje Marjanović (“Šahovski žurnal” mart 1993)

Od svih umetnika, književnici su najmnogobrojniji i kao ljubitelji i kao igrači šaha. Duga je lista literata – šahista. Počinje sa jednim od najčuvenijih dramatičara sveta Šekspirom, za koga se pouzdano zna da je šah igrao veoma dobro. Postoji slika van Mandara na kojoj veliki pisac igra sa Ben Džonsonom. Slikar verovatno nije poznavao pravila igre, pa poziciju za tablom nije najkorektnije naslikao. Inače u svojim delima, Šekspir je često pominjao šah. Aluziju na šah srećemo u “Ukroćenoj goropadi”, “Kralju Liru”, “Životu i smrti kralja Džona” dok u “Oluji”, u jednoj sceni, Mieanda i Ferdinand igraju šah. 

Jedan od najstrastvenijih šahista bio je Aleksandar Sergejevič Puškin. U ličnoj pesnikovoj biblioteci koja je u celosti sačuvana, nalaze se i dve šahovske knjige. Jedna je francusko izdanje nadaleko poznate knjige Andre Filidora “Analiza šahovske igre”, u to vreme najstručniji šahovski udžbenik. Knjiga je štampana početkom dvadesetih godina, ali ne postoji podatak kada je došla u posed Puškina. Druga knjiga je štampana u Peterburgu 1824. i ustvari je na neki način prevod prve. Naslov je “Šahovska igra”, a izdao ju je i napisao predgovor tada najpoznatiji ruski majstor Petrov. Interesantno je napomenuti da je ovu knjigu Petrov poklonio pesniku napisavši mu sledeću posvetu: “Milostivom gospodinu, Aleksandru Sergejeviču Puškinu, u znak istinskog uvažavanja od izdavača.”

Ako se zna da su, i knjiga štampana u Parizu a i ona u Rusiji, svet ugledale u skromnom tiražu od po 300 primeraka, onda je i to dokaz koliko je pesnik bio privržen šahu. Ne zna se kad i kojom prilikom se Puškin upoznao sa “Severnim Filidorom”, kako su poštovaoci nazivali Petrova, ali se sa sigurnošću može tvrditi da je knjigu Puškin detaljno izanalizirao, jer su na marginama ostale njegove primedbe. I na knjizi na francuskom jeziku su ostali tragovi koji vidljivo govore da je vlasnik knjigu često imao u ruci.

Puškin je u svom literarnom radu često pominjao šah, a u “Jevgeniju Onjeginu” u XXVI strofi četvrte glave, koju je napisao 1825., kaže:

“Sami u nekoj tihoj seni
Oni sad često pokraj šaha
zaneti igrom i bez daha
za stolom ćute podnimljeni.
I Lenski moj dok tako sede
pešakom svoj top, eno, jede”
(Prevod i prepev M. Pavića)

želeći da pokaže koliko je Lenski bio zaljubljen u Olgu.

U svom “Dnevniku” A. N. Vulf, pored mnogih pominjanja Puškina navodi da su on i Puškin u januaru 1829. godine, kada su se zajedno vraćali iz Tverske gubernije u Peterburg, na stranicama igrali šah dok su se menjali konji koji su vukli kočije.

Aleksej Vulf je bio jak šahista i teško da bi on prekraćivao vreme igrajući šah sa Puškinom, da mu ovaj nije mogao da pruži bar iole ozbiljniji otor. Na jednom mestu, u već pomenutom dnevniku, Vulf navodi da mu je pesnik “ispravno konstatovao da je strast ka igranju šaha jedna od najsilnijih strasti”.

Godine 1837., a to je godina pesnikove smrti, osnovano je društvo ljubitelja šahovske igre u Peterburgu. Osnivački akt je potpisalo 42 člana. Od njih je skoro polovina ljudi koji su se bavili literaturom ili su joj bili bliski. Većina je bila u bliskom prijateljstvu sa Puškinom. U kojoj je meri Puškin bio verziran u šahovskim zbivanjima u Evropi, najbolje pokazuje sledeći podatak. 14. avgusta 1936. godine on je kod prodavca knjiga F. Belizara izvršio pretplatu na prva tri broja, prvog časopisa u istoriji šaha “Palamed” koga je u Parizu uređivao tada najjači igrač sveta Laburdone. U novembru iste godine, časopisi su bili isporučeni naručiocu. Oni se i danas nalaze u njegovoj biblioteci. Puškin nije stigao da ih sve pregleda. Razrezane su samo 17 stranica, ostale to nisu dočekale.

Koliko je šah bio blizak Puškinu, najbolje pokazuje podatak da je pesnik svoju poslednju partiju igrao upravo noć pre nesretnog dvoboja sa Dantesom. Tu noć on je proveo u domu P. Merščerskog, svog intimnog prijatelja. Tu nema nikakve dileme. Razlika se javlja u sećanjima onih koji su bili zajedno sa njim. Jedni tvrde da mu je partner bio domaćin, a drugi da je to bio Mihail Vieljgorski, što je verovatnije, jer je ovaj drugi bio sa Puškinom osnivač “Petrogradskog šahovskog društva”, sa kojim je pesnik često igrao do kraja dvadesetih godina.

Na žalost nije ostala zapisana ni jedna Puškinova partija, da bi se objektivno ocenila snaga njegove igre. Međutim sama činjenica da je koristio najstručniju literaturu tog vremena, dovoljno govori sama za sebe.

Kulturno-sportski centar

Kulturno sportski centar RAD

IZ RADOVE ISTORIJE

rad 30 god

 

olimpijke

Dan gradjevinara Srbije

02 zajednicki snimak nagradjenih

Zanimljivosti

tabla