foto1 foto2 foto3 foto4 foto5


+381 11 2160 752
sah.zurn@yahoo.com

R A D

Šahovski klub

20170117 jevremovic ljubojevic“Postoji neka ‘tajna veza’ između šaha i muzike. Smislov je izuzetan operski pevač, Tajmanov izvanredan pijanista, pa i ja sam, da ne zvuči neskromno, dao nekakav doprinos toj činjenici.”

U petak, 13. janura 2017. godine, u 76. godini umro je Miodrag Jevremović, jedan od najpoznatijih pevača zabavne muzike na ovim prostorima. Ali Miki je bio i jako dobar šahista, a u znak sećanja na velikog umetnika prenosimo ceo tekst intervijua objavljenog 1993. godine u februarskom broju časopisa “Šahovski žurnal” – u rubrici “Razgovor o šahu i...”.

Šahovski žurnal: Miki, mi smo Vas predstavili kao muzičara – pevača, ali i kao velikog ljubitelja šaha – šahistu. O vama kao pevaču mnogo se zna, ali ipak recite nam vaše najznačajnije i najdraže pevačke uspehe. Koja pesma Vam je najomiljenija?

Miodrag Jevremović: Posle 30 godina bavljenja pevanja, posle preko 200 ploča, od kojih preko 50 zlatnih, i preko desetak hiljada koncerata (nekad i po pet dnevno) na ovo pitanje je zaista teško odgovoriti. Ipak, prva ploča, sa pesmom “Mama”, koja je značila moj izlazak iz anonimnosti, nešto je što se ne može zaboraviti a posebno što je ta ploča postala i srebrna. Sama pesma usmerila me je i opredelila da 30 godina budem i ostanem pevač sentimenta i pevač srca.

A najveći uspeh... Naravno da je bilo i uspona i padova... Ipak je to bio moj nastup na “Pesmi leta”, gde sam startovao sa pesmom “Pijem” 1967. godine i na četiri učešća ostvario četiri pobede!

ŠŽ: Šah nije vaša životna profesija ali Vam je, čini nam se, više od hobija. Zato Vas već na početku razgovora pitamo: šta je za Vas šah i da li imate neku svoju definiciju šaha?

M.J.: Šah je nesumnjivo umetnost ali ne samo to. Šah je i bežanje od stvarnosti u jedan drugi svet ili preciznije, šah je jedan drugi svet. I iz tih razloga ja sam šahu veoma zahvalan što mi je omogućio da u određenim trenucima pobegnem od stvarnosti.

ŠŽ: Na šahovskim turnirima retko ste nastupali. Ipak, recite nam nešto i o tome.

M.J.: Nažalost, u pravu ste. Na turnirima veoma retko nastupam, ako se izuzme period iz omladinskih dana. Sada povremeno nađem vremena za neki vikend-turnir. Interesantno je da sam svojevremeno učestvovao na dva turnira u Italiji. Na prvom turniru, u San Benedetu, podelio sam drugo mesto, što je bio sasvim solidan uspeh. Nekoliko godina kasnije na turniru u Madoni de Kampiljo želeo sam da nastupim u trećoj grupi jer je, između ostalog, i prva nagrada bila solidna. Međutim, organizator je “otvorio” jednu “podebelu” knjigu gde je bio zabeležen i moj prethodni rezultat. Uzaludno je bilo moje ubeđivanje da sam ja samo pevač. Organizator me je uvrstio u glavnu grupu gde su učestvovali internacionalni majstori Tot, Bašagić, Joksić i još neki. Ja sam zauzeo 10. do 11. mesto i “malu nagradu”.

20170117 jevremovic jovicic

ŠŽ: Vi ste redovni posetilac šahovskih takmičenja. I velikih ali i onih manje značajnih. Koji je razlog tome? Ima li na njima nešto što Vas posebno privlači?

M.J.: Čest sam posetilac šahovskih turnira, pre svega kao gledalac. Naravno da sam bio prisutan na meču Fišer – Spaski i naravno na turniru Investbanke. Na ovim turnirima privlače me neizvesnost i iščekivanje novog poteza velikana ali i mogućnost pogađanja poteza, serija poteza, ili čak i čitavih ideja, što čoveka ispunjava ogromnim zadovoljstvom. Posebno mogu da uzbude situacije kada se na tabli pojave žrtvene kombinacije – po pravilu neočekivane, cajtnoti i slično.

ŠŽ: Verovatno tu imate priliku da proverite i svoja teoretska znanja ali i da steknete nova. Koliko vremena provodite u radu na šahovskoj teoriji i koja su Vam otvaranja omiljena?

M.J.: Moram da priznam da zaista nemam vremena za rad na šahu pa i ovakve situacije koristim za provere nekih svojih sistema koji su, pre svega, rezultat nekih svojih saznanja stvorenih direktno za šahovskom tablom. Nađem po neki put vremena za nastupe na vikend-turnirima gde se igra na pola sata i što takođe koristim za razne “teoretske provere” koje se po pravilu završavaju žestokim cajtnotima. Ipak moram reći da imam sisteme koje redovno igram i to su u prvom redu Francuska odbrana i Engleska partija.

ŠŽ: Zašto ste baš odabrali Francusku odbranu i Englesku partiju?

M.J.: Moram reći da smatram da Francusku odbranu dosta dobro tretiram, a zašto je igram? Jedan moj prijatelj je rekao da je ona kao opruga – što je više beli stiska ona može jače da prsne, odnosno eksplodira. I zaista je tako. Ako se u pogodnom trenutku sprovede f6 ili neki sličan udar u centru, crni može doći do veoma dobre igre. A kao beli igram fijanketne sisteme kako mi ne bi “prodali” neki štos u otvaranju i što stvara pozicije u kojima razumevanje pozicije predstavlja najbitniji faktor, pa “kom obojci – kom opanci”. Mislim da je moje razumevanje pozicione igre solidno.

Žao mi je što nemam više vremena da se posvetim teoriji otvaranja, jer bi inače imao znatno više uspeha na turnirima.

ŠŽ: Koji svetski i naši igrači, po vašem mišljenju, najbolje tretiraju ova otvaranja?

M.J.: To je veoma stručno pitanje. Francusku odbranu izuzetno dobro igraju Korčnoj i Ulman. Sa Ulmanom sam čak i igrao jednom u Lajpcigu. Bio sam na Međunarodnom festivalu zabavne muzike i organizator je neka moja objašnjenja oko simultanki, koje rado igram, pogrešno protumačio pa sam u sali, sutradan, “zatekao” dva šahovska stola sa časovnicima. Bili su tu Ulman, Šmit i jedan mađarski internacionalni majstor. Verovali ili ne, ja sam podelio drugo i treće mesto. Od Ulmana sam izgubio 0,5:1,5, sa Šmitom sam igrao 1:1, a Mađara sam pobedio 1,5:0,5. Inače, tada sam sa Ulmanom nešto i analizirao iz jedne varijante francuske odbrane. 

Što se tiče eksperata za Englesko otvaranje, i to je izuzetno stručno pitanje. Igra ga i Gari Kasparov, naravno jako dobro, ali ima još puno igrača koji ga tretiraju izvanredno.

ŠŽ: Ovo je već pitanje iz oblasti rang-lista. Predlažemo da nastavimo sa njima. Prva, koji su najbolji pevači-šahisti, odnosno kako bi “vaša reprezentacija” izgledala?

M.J.: Nažalost, među pevačima nema puno dobrih šahista. Dok smo bili “malo veća Jugoslavija” ekipu je bilo lakše sastaviti. Sada je to teže, pa bi ja sastavio ekipu od pevača-umetnika, ali i drugih poznatih ličnosti koje vole šah. Ali pre toga da kažem da je svojevremeno, u Vinkovcima bio jedan turnir na kome su učestvovale poznate ličnosti koje nisu šahisti a veoma vole šah. Iz Beograda smo bili Miro Radojčić, Šekularac, Zlatko Golubović, profesor Lubarda i ja. Iz Zagreba je bio sličan sastav, na čelu sa pesnikom Babićem. Ja sam osvojio prvo mesto – sa dva remija i sedam pobeda.

Iz tih razloga bi i sastavio jednu takvu – mešovitu ekipu. Sebe bi stavio na prvu tablu, ne iz neskromnosti, nego zbog toga što svi kažu da sam najbolji šahista među pevačima i najbolji pevač među šahistima. Drugi bi bio Zlatko Golubović, zatim moj mlađi brat Zoran – za koga ja kažem da je pacer, ali nije – zatim glumac Slavko Simić, pesnik Ljubivoje Ršumović, slikar profesor Lubarda i Šeki-Šekularac i Miloš Milutinović. Za njih znam da zaista vole šah ali i da ga i veoma dobro igraju.

ŠŽ: A sada rang-liste na “višem nivou”: najboljih deset u svetu – trenutno.

M.J.: Ovo je strašno stručno pitanje pa bi moj odgovor trebalo shvatiti kao odgovor jednog emotivca, pa će ona možda biti pomalo i navijačka, jer ja sam “Fišerovac”, pa Fišera stavljam na prvo mesto. Drugi bi bio Gari Kasparov. Treći Anand koji bi, da nije nesrećno izgubio od Karpova, danas bio izazivač Kasparova. Zatim Karpov, koji je još uvek sjajan igrač. Onda mladi Kramnik koji je počeo briljantno, Kamski, pred kojim je budućnost, Jusupov, čiji me žestoki stil oduševljava, Ivančuk, Ljuba Ljubojević, koji može pobediti svakog igrača na svetu kada je koncentrisan i kada je u formi i, pošto sam džentlmen, nalazim mesto i za Judit Polgar.

ŠŽ: Na početku razgovora predstvaili smo Vas kao pevača i velikog ljubitelja šah. Ipak, Vi verovatno imate ili ste imali i druge oblasti interesovanja. Recite nam nešto o tome i šta je bilo presudno da se opredelite za poziv pevača?

M.J.: Dolazeći na studije u Beograd, kao svaki provincijalac, došao sam da “osvojim svet”. Nabijen kao top, trebalo je samo da varnica eksplodira u jednom pravcu. Tako je moglo da se desi da uspem kao šahista, ili kao fudbaler ili u nauci koja mi je takođe “išla”, pa sam bio upisao Mašinski fakultet. Imao sam, da tako kažem, sreću da se sasvim slučajno opredelim za pevanje, posle nekoliko uspešnih nastupa. Tako je ljubav vremenom prerasla u poziv.

Ali moram reći da su mnogi iz moje generacije, 1959. godine, izabrali šah kao životni poziv i u njemu postigli velike uspehe. Da pomenem velemajstore Velimirovića, Rajkovića i Todorčevića, zatim internacionalne majstore Žiku Ljubisavljevića i Sinišu Joksića i mnoge druge.

ŠŽ: Još malo o vašem životnom pozivu. Vi ste izuzetno popularni ali danas nikome “ne cvetaju ruže”. Koliko je ukupna ekonomska situacija uticala i na vas – estradne umetnike?

M.J.: U pravu ste. Ekonomska situacija i nestašica uticala je i na svet estrade. Ta se situacija ogleda na svakom koraku. Kao predsednik Udruženja muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije imam posebnih problema u ostvarenju nekih akcija. Za fesetival Beogradsko proleće, koji ima 32-godišnju tradiciju, ne mogu se naći sponzori... Ipak, pesma nije samo zarada. Pesma je znatno više od toga. Pesma je, slično šahu, bekstvo od stvarnosti, u neki lepši svet – svet emocija i mašte. Ja sam pesmi zahvalan. Zahvaljujući njoj doživeo sam mnoga životna zadovoljstva. Mislim da je čak pesma više dala meni nego ja njoj. Uvek ću da joj ostanem dužnik.

ŠŽ: Kao pevač veoma ste popularni kod “slabijeg pola”. U kolikoj meri je taj pol zaista slabiji? U šahu se odnos snaga u mnogome menja. Može li se u bližoj budućnosti desiti da apsolutni prvak sveta u šahu bude žena? Na primer Judit Polgar, koja je čini se lakše pobedila Spaskog nego Fišer!

M.J.: Daleko od toga. Taman posla. Istina, ima veoma jakih žena. Na primer sestre Polgar. Ja sam jednu, ne znajući za ovo vaše pitanje, stavio na rang-listu najboljih. Ali ni jedna žena ne može biti apsolutni prvak sveta. Ne slažem se ni da je Judit lakše pobedila Spaskog nego Fišer. Spaski je čak mogao da ostvari nerešen rezultat. Pored toga ne treba zaboraviti da je taj rezultat Fišer postigao posle 20 godina pauze. To je mnogo i za bilo koju drugu oblast a posebno za šah. Ne, naravno žena ne može biti najbolja u šahu!

ŠŽ: Bližimo se kraju našeg razgovora. Recite nam da li Vam je šah u vašoj profesiji štetio ili bio od koristi?

M.J.: Šah mi je zaista bio od velike koristi. Na turnejama, koje su trajale i po pet meseci, on mi je pomogao da savladam nostalgiju za porodicom i domovinom. Po mnogo čemu njemu sam zahvalan kao i pesmi.

ŠŽ: Za kraj, da li ste nekad zažalili što se niste više posvetili šahu i kakvi bi, u tom slučaju, bili vaši dometi?

M.J.: Jesam, zažalio sam. Već sam rekao da nisam dovoljno radio na šahu. Radi toga sam uglavnom morao da “stvaram” direktno za tablom. U stvaranju izglednih pozicija imao sam dosta uspeha. Međutim, zbog neuigranosti, veoma često, propuštao sam da ih realizujem – najčešće upadajući u cajtnot. Ali ne samo zbog toga. Sećam se jednog prvenstva Srbije i poslednjeg kola u kome sam igrao sa jednim Amerikancem. Ja sam partiju, koja mi nije ništa značila, igrao izvanredno i žrtvovao “celu tablu” – uključujući i damu. Šahović, koji je vodio na turniru i izveštavao za “Politiku”, prišao mi je i zamolio me da partiju završim “dostojno cele partije”, kako bi je objavio. Međutim, kako sam osećao neko sažaljenje prema Amerikancu koji je izbegao iz Vijetnama, u podsvesti sam izgubio želju za pobedom. I počeo sam da igram sve slabije i slabije... Na kraju sam bio srećan što sam izgubio partiju.

ŠŽ: Sasvim na kraju, recite nam da li postoji neka veza između šaha i muzike?

M.J.: Na to pitanje mogu vam odgovoriti da postoji neka “tajna veza” između šaha i muzike. Smislov je izuzetan operski pevač, Tajmanov izvanredan pijanista, pa i ja sam, da ne zvuči neskromno, dao nekakav doprinos toj činjenici.

ŠŽ: Hvala na razgovoru i doviđenja.

 

Kulturno-sportski centar

Kulturno sportski centar RAD

IZ RADOVE ISTORIJE

rad 30 god

 

olimpijke

Dan gradjevinara Srbije

02 zajednicki snimak nagradjenih

Zanimljivosti

tabla