foto1 foto2 foto3 foto4 foto5


+381 11 2160 752
sah.zurn@yahoo.com

R A D

Šahovski klub

logoJedan od najznačajnijih klubova u istoriji Beograda svakako je Šahovski klub "Rad". Ali ne samo zbog takmičarskih rezultata, pojedinačnih i ekipnih, već pre svega zbog raznovrsnih aktivnosti kojima se, verovatno, nijedan šahovski klub u našoj zemlji ne može pohvaliti.

Sa radom se može sve postići! 

Bez obzira na mnogobrojna različita mišljenja o značaju talenta i, uopšte pitanju – šta je talenat, pravog zaključka, koji bi se mogao prihvatiti kao dovoljno pouzdan - nema! Navedimo dva, na prvi pogled direktno suprotstavljenja - ekstremna mišljenja. Nekadašnji kandidat za prvaka sveta Gata Kamski kaže: “Za uspeh u šahu talenat učestvuje deset posto – sve ostalo je rad!”. Velemajstor Ljubomir Ljubojević, devedestih godina nezvanično treći igrač sveta, u to vreme je uzviknuo: “Pa zar vi mislite da se svetski prvak stvara? On se rađa!”. U svojoj knjizi “Najkraći put do majstorstva 2”, internacionalni majstor Miloš Jovičić piše: “...Ustvari, prava istina leži u zaključku da je neophodan ogroman rad kako bi talenat došao do punog izražaja – da bi se stiglo do cilja koji je priroda predodredila.”

A da li se talenat zaista “dobija” ili se “stvara”? Na to pitanje pokušao je da da odgovor psiholog Zoran Milivojević u članku koji je objavljen u dnevnom listu “Politika”. 

Vežbom do talenta (Zoran Milivojević, psiholog)

sijalicaOd antičkih vremena smatrano je da se posedovanje neke izuzetne sposobnosti kojom se pojedinac razlikuje od drugih ljudi, može objasniti imanjem talenta, dara. Pretpostavljalo se da je nadarena osoba rođena kao takva, zahvaljujući bogu ili prirodi. Novija istraživanja mozga nam omogućavaju da drugačije razumemo nastanak i posedovanje izuzetnih sposobnosti.

Iako se dete rađa sa velikim brojem nervnih ćelija, niti su one dovoljno povezane, niti su njihove međusobne veze “izolovane” ćelijama koje omogućuju precizno prenošenje električnih impulsa. To nam daje za pravo da novorođeni mozak smatramo jednom vrstom “poluproizvoda” kojeg treba stimulisati da bi razvijao svoju strukturu. Kada dete izvodi određene radnje, onaj deo mozga koji to omogućava biva stimulisan tako da poveća broj veza između nervnih ćelija. Ukoliko dete ne vrši određene radnje, deo mozga zadužen za njih pokazuje da se ne razvija, da smanjuje broj veza između neurona. Ova osobina mozga da se ponaša na ekonomičan način naziva se neuroplastičnost.

Zagovornici teorija o urođenim sposobnostima treba da znaju da mozak deteta od, na primer, šest meseci nije prirodni mozak, već je to u stvari “socijalni mozak”zato što su socijalni uticaji, preko načina na koji roditelji stimulišu dete “ugrađeni” u njegovoj strukturi.

Analiza nastanka izuzetnih sposobnosti u umetnosti, nauci i sportu upravo dokazuju da je za njih odgovoran trening. Istraživanja pokazuju da je veličina onog dela mozga koji je zadužen za fine pokrete prstima kod mladih muzičara u direktnoj vezi sa brojem sati provedenih u vežbanju. Kod taksista u velikim gradovima je povećan deo mozga zadužen za orijentaciju u prostoru. Sve to ukazuje da se vežbanjem i uvežbavanjem ne razvija samo telo, već i mozak. Druga istraživanja pokazuju da je potrebno oko 10.000 sati vežbanja određene aktivnosti da bi se razvila izuzetna veština, majstorstvo na osnovu kojeg se osoba značajno razlikuje od drugih ljudi. Kada se intenzivno vežba, to odgovara periodu od desetak godina vežbanja i treniranja.

Čak se i Mozartov talenat uklapa u ovu teoriju. Njegov otac, izuzetni muzički pedagog počeo je veoma radno da ga trenira, a genijalna dela su nastala oko njegove dvadesete godine, nakon što je proveo 10.000 sati u vežbanju.

Zahvaljujući neuronauci, znamo da se mozak ponaša kao mišić: da vežbanje razvija onaj deo mozga koji je zadužen za datu aktivnost. Saznanje da u velikom slučajeva, dugotrajno i svrsishodno vežbanje dovodi do izuzetnih sposobnosti i izražavanja velikog talenta može da unese revoluciju u način obrazovanja. Da li će neko u sebi probuditi Mocarta ili Đokovića, zavisi od vežbanja.

Kulturno-sportski centar

Kulturno sportski centar RAD

IZ RADOVE ISTORIJE

rad 30 god

 

olimpijke

Dan gradjevinara Srbije

02 zajednicki snimak nagradjenih

Zanimljivosti

tabla