foto1 foto2 foto3 foto4 foto5


+381 11 2160 752
sah.zurn@yahoo.com

R A D

Šahovski klub

logoJedan od najznačajnijih klubova u istoriji Beograda svakako je Šahovski klub "Rad". Ali ne samo zbog takmičarskih rezultata, pojedinačnih i ekipnih, već pre svega zbog raznovrsnih aktivnosti kojima se, verovatno, nijedan šahovski klub u našoj zemlji ne može pohvaliti.

ZAŠTO U ŠKOLU ŠAHA?

Proučavanje šahovske igre može da se obavlja samostalno – korišćenjem literature, a u savremeno – moderno vreme, i uz korišćenje kompjutera. Naravno da je znatno bolje (i lakše) ako se odvija uz pomoć nastavnika i trenera, a taj rad može da bude grupni ili pojedinačni. Ponekad tu ulogu, naročito u početnom stadijumu učenja, mogu preuzeti roditelji, rođaci, prijatelji...

Osnovna znanja i ljubav prema šahu, po pravilu se stiču u mlađem uzrastu, mada “nikad nije kasno!” da se čovek upozna sa čarima drevne igre. Naravno, što se kasnije počne manji su izgledi za postizanje vrednijih takmičarskih rezultata. 

Ako pogledamo “praksu”, onda zapažamo dva ekstremna primera. Prvi se odnosi na “sestre Polgar”, koje je njihov otac od vrlo ranog uzrasta usmerio (isključivo) ka šahu. One su radile po specijalnom programu i uz učešće i pomoć brojnih velemajstora. Rezultati su bili veoma impresivni. Judit Polgar je kao veoma mlada postala velemajstor i čak dospela među deset najboljih šahista sveta. @uža Polgar je bila prvakinja sveta u konkurenciji žena, a Suzan Polgar imala titulu velemajstora. Suprotan primer je ruski šahista Jefim Bogoljubov (1889-1952), koji je šahom aktivno počeo da se bavi veoma kasno, ali je ipak uspeo da postane jedan od najboljih šahista sveta tog vremena. Čak je igrao dva meča sa svetskim šampionom Aleksandrom Aljehinom. To su primeri koji govore da sa šahom treba početi veoma rano, ali i da se to uspešno može učiniti i u “poznijim godinama”.

Što se tiče važnosti potrebe odlaska u šahovske škole, treba znati da je većina poznatih šahista sa teritorije bivšeg Sovjetskog saveza prošla tzv. “Rusku školu”, među kojima je veoma poznata “Botvinikova škola”. Evo šta je o svojoj metodi rada govorio bivši prvak sveta Mihail Botvinik: “Najvažnije u čemu se moj metod razlikuje od drugih je da se ja trudim da spoznam dušu učenika, da sagledam njegove slabosti i njegove jake strane. Ja dajem takve vrste saveta koji imaju za cilj da se jake strane sačuvaju a slabe eliminišu. Ovakav individualni prilaz je veoma težak i time se objašnjava nepopularnost ovog metoda. Savete nogu da daju samo veoma jaki šahisti.”

Nema nikakve sumnje da se pohađanjem šahovskih škola mogu steći značajna znanja. Naravno, ne mogu svi imati predavača - trenera nivoa Mihaila Botvinika. To nije moguće, a nije ni neophodno. 

U nekim “ranijim vremenima” bilo je moguće postići rezultate najvišeg nivoa (primeri Bobija Fišear, Svetozara Gligorića, Ljubomira Ljubojevića) bez pomoći trenera. U ova vremena – “današnja”, ipak je teško zamisliti da neko može da postigne značajne rezultate bez trenerske pomoći u ranoj fazi svog šahovskog razvoja. Tako je i aktuelni svetski prvak Magnus Karlsen, “od malih nogu” imao pomoć poznatog norveškog velemajstora Simona Agdeštajna.

Kulturno-sportski centar

Kulturno sportski centar RAD

IZ RADOVE ISTORIJE

rad 30 god

 

olimpijke

Dan gradjevinara Srbije

02 zajednicki snimak nagradjenih

Zanimljivosti

tabla