foto1 foto2 foto3 foto4 foto5


+381 11 2160 752
sah.zurn@yahoo.com

R A D

Šahovski klub

logoJedan od najznačajnijih klubova u istoriji Beograda svakako je Šahovski klub "Rad". Ali ne samo zbog takmičarskih rezultata, pojedinačnih i ekipnih, već pre svega zbog raznovrsnih aktivnosti kojima se, verovatno, nijedan šahovski klub u našoj zemlji ne može pohvaliti.

REČ JE O NESREĆNOJ LJUBAVI

(Iz zapisa o Šerloku Holmsu)

serlok holmsJednom prilikom je za večerom Šerlok Holms neočekivano odgurnuo tanjir sa guščijom džigericom i uzviknuo:

- Gotovo je Votsone, život je za mene izgubio svaki smisao. Ako u sutrašnjim novinama, u rubrici o kriminalu ne bude ničeg interesantnog napiću se kao poslednja propalica!

Žureći sutradan, posle jutarnje vizite, do jednog svog pacijenta, prema Bejker-stritu sreo sam Holmsa savršeno treznog.

- Pijanstvo se odlaže na neodređeno vreme - veselo reče moj prijatelj i dodade mi najnoviji broj "Dejli telegrafa".

Evo šta sam pročitao u delu koji je veoma zainteresovao mog poznatog druga.

"Juče, 2. septembra, policiji se obratila starija kćerka pokojnog komesara Džonasa Grivsa, gospođica Meri Grivs, prijavivši nestanak porodičnog nakita. Za krađu gospođica Meri sumnjiči gospodina K., verenika svoje mlađe sestre gospođice Violet. Na saslušanju u Skotland Jardu gospodin K. nije odricao posete kući sestara Grivs, ali je kategorički odbijao optužbe gospođice Meri, smatrajući da ona time pokušava da ga iskompromituje zbog realnih šansi da dobije upražnjeno mesto u rukovodstvu krupnog koncerna (čije ime ne navodimo iz razumljivih razloga). Zatim su od gospodina K. uzeti otisci posle čega je inspektor Lenstrejd odmah otišao do sestara Grivs koje žive u okolini Londona. Gospodinu K. je zabranjeno napuštanje Londona. O rezultatima istrage izveštavaćemo vas u sledećim brojevima."

- Šta mislite o svemu ovom Votsone? - upita Holms, pogledavši na sat.

- Pa druže, nazire se još jedna priča za knjigu "Zapisi o Šerloku Holmsu" na intrigantnu temu "Krađa nakita". Kako Vam se dopada to poglavlje?

- Nije loše – reče Holms, puneći lulu, - mada nisam siguran da je odgovarajuće. Ono u šta sam trenutno siguran je da ka našoj kući ide jedan mladi čovek i da pri tom pažljivo pazi da ga neko ne prati.

Brzo sam pogledao kroz prozor i uverio se da je Veliki inspektor, kao i uvek, u pravu. I zaista, žureći prema našem ulazu mladić, verovatno dvadesetpetogodišnjak, nervozno se osvrtao na sve strane.

Začuđenost na mom licu je bila tolika da je Holms počeo grohotom da se smeje.

- Objašnjenje je veoma prosto, dragi Votsone! U vašem odsustvu doneli su mi poruku u kojoj me izvesni Vilijam Kembel moli da ga primim oko jedanaest sati zbog hitne i neodločne stvari. Sada je dva minuta do jedanaest. Sudeći po "koliogramu" taj Kembel je izrazito precizan čovek. Kako on može da se ne pojavi u vreme koje je sam predložio? A što se tiče njegove bojazni od praćenja, to... Tišina doktore! Evo našeg gosta.

Vrata su se naglo otvorila i u dnevni boravak ušao je zadihani mladić koga smo trenutak pre toga posmatrali kroz prozor. Njegovo lice bi se moglo nazvati lepim da nije bilo tika na desnom oku. Pažljivo negovani brkovi i kestenjasta kosa ukazivali su na muškarca zavodnika. Moderni žaket stajao mu je savršeno i priznajem da sam zavideo njegovom talentu, što bi rekla moja žena, "nositi sebe".

Ne sačekavši ponudu mladić se stropošta u pletenu fotelju, jer ga izgleda noge nisu držale i uperi pogled pun očaja u mog druga.

- Vi ste pronicljivi gospodine Holms, - glas našeg gosta je vidno podrhtavao zbog zabrinutosti - i sigurno ste već shvatili da sam ja upravo taj gospodin K. o kome piše u današnjim novinama.

- Ako sam dobro shvatio situaciju – učtivo reče Holms - Vama je potrebna naša pomoć. Ispričajte nam o svom problemu, uključujući sve pojedinosti.

Holms je bio potpuno spokojan. Taj se mir u izvesnoj meri preneo na našeg gosta i on nije više delovao unezvereno kao kad je stigao.

- Zapravo i nemam ništa posebno da Vam ispričam - duboko uzdahnuvši reče Kembel. - Tog nesrećnog dana posetio sam svoju buduću suprugu, ženu koju obožavam, gospođicu Violet Grivas. Nežno smo ćaskali u dnevnoj sobi kada je ušla ta..., ta..., njena starija sestra i zamolila Violet da izađe na trenutak. Izašle su i nisu se nikako vraćale... Da bih prekratio vreme počeo sam da šetam po sobi i u jednom momentu primetih da je sef koji stoji u uglu jedva primetno otvoren. I đavo me natera da gurnem nos tamo gde mu nije mesto, iz čiste radoznalosti. Začuvši korake udaljih se od sefa i tog trenutka u sobu je ušla Meri, sama, bez Violet. Saopštila mi je da je Violet užasno zabolela glava i da je otišla u svoju sobu. Ništa mi drugo nije preostalo nego da napustim kuću. Sledećeg dana pozvan sam u Skotland Jard gde su me šokirali neverovatnom optužbom.

- Šta se nalazilo u sefu? - interesovalo je Holmsa.

- Ma nije bilo ničega! - odmahnu rukom Kembel. - Nisam uspeo dobro ni da pogledam. Učinilo mi se da su bili nekakvi papiri, albumi..., od nakita nije bilo ni traga. Kunem vam se svim na svetu.

- Ako niste – reših da se umešam u razgovor - ukrali nakit, zašto je gospođica Meri optužila upravo Vas? - Zar to što Vi možete napredovati u karijeri može nju nekako da ugrozi?

Uhvativši Kembelov nepoverljiv pogled prema meni Holms reče:

- Priključujem se pitanju svog starog druga uz čiju sam pomoć rešio najkomplikovanije slučajeve. Možete mu verovati koliko meni.

- To pitanje su mi postavili i u policiji – zamislivši se nastavi Kembel - ali sam smatrao da ne bi bilo dobro da im otkrijem istinu. U tom slučaju u novine bi dospelo ime jednog gospodina koji je pravi džentlmen. Reč je o - ovde je Kembel napravio dugu pauzu očigledno razmišljajući da li da otkrije ime novog učesnika tog, po mom mišljenju, veoma čudnog događaja - gospodinu Makfarlejnu koji je moj glavni konkurent za mesto u rukovodstvu našeg koncerna. On se već duže vreme nalazi u bliskom, mogu reći intimnom odnosu sa gospođicom Meri Grivs.

- A, u tome je stvar! – zaključih ja. – Znači Meri je rešila takvim nečasnim optužbama da ukloni konkurenta svog ljubavnika.

- A kako je gospodin Makfarlejn reagovao na Merine optužbe? - ne obraćajući pažnju na moj komentar upita Šerlok Holms. - Da niste razgovarali sa njim?

- Ne bih mogao da razgovaram sa njim čak i da sam to želeo, jer je gospodin Makfarlejn prošle nedelje otputovao na duži službeni put u inostranstvo.

- A, niste pokušavali da objasnite Violet? Da možda...

- Upravo odande dolazim - prekinu Holmsa mladić i pri time njegovo desno oko još više zaigra - ali mi nisu dozvolili da vidim Violet. Vratar, gorila, me je bukvalno odvukao od njene sobe. Uspeo sam samo kroz odškrinuta vrata da vidim kako jadnica utučeno sedi za svojim šahovskim stolom. Nije ni pokušavala da izađe, jer su je verovatno nečim veoma zaplašili i napravili od nje pokornu lutku.

- Znači videli ste Violet da sedi za šahovskim stolom – zamišljeno reče Holms. - Zar je ona zagriženi ljubitelj te mudre igre? Nisam susretao na zvaničnim takmičenjima šahistkinju Violet Grivs.

- Na turnirima Violet zaista ne igra, ali je njen hobi sastavljanje šahovskih kompozicija. Ona svakako nije poznata kao Edit Bord (engleska šahistkinja - 1859-1924, koja je od 1888. god. objavila više od hiljadu kompozicija i osvojila na konkursima oko 15 prvih nagrada i mnogo drugih odličja), ali njene kompozicije su u više navrata bile objavljivane u centralnim novinama.

- Čekajte, čekajte, Holms prekinu gosta, da nisam ja video njen problem ovih dana u novinama?

Preturajući po gomili novina na stolu moj drug izvadi pomalo izgužvani "Tajms" na čijoj se poslednjoj strani nalazio šahovski dijagram.

- Evo tog problema. Autor je potpisan - V. Grivas.

Ne ustajući sa fotelje Holms se primakao stolu gde se već nalazio šah i postavio je sledeću poziciju:

holms dijagram01

- Zadatak je: pomoćni mat u tri poteza. Negde sam pročitao, dragi Votsone, da je kompozicija - žanr budućnosti...

- Rešio sam! - uzviknu Holms posle otprilike trominutnog razmišljanja. - Dg3 – šah, sjajna žrtva, zar ne doktore? Kralj nosi damu, onda Lg7-f6 i posle Sg7 i Ke6, beli matiraju lovcem na f4. Predivno! Finalna pozicija je u obliku slova "K".

holms dijagram02

Mislim da je autorka ovaj problem posvetila svom vereniku. Zar ne gospodine Kembel?

- Pogodili ste – reče mladić sa izrazom samozadovoljstva. Međutim, ponovo je, nesrećan, pao u fotelju.

- Čemu sva ta pitanja o šahovskim problemima? - nervozno upita Kembel - kada su u policiji ubeđeni u moju krivicu što će potvrditi otisci prstiju. Posle prašine koja se podigla oko slučaja Deptford, ljudi iz Skotland Jarda, naravno, jedva čekaju da još jednom zablistaju demonstrirajući daktiloskopiju. (Kembel misli na razbojništvo koje se desilo na početku stoleća u Deptfortu. Razbojnik je ostavio otiske na kutiji u kojoj se nalazio novac. To je preraslo u senzacionalni proces gde su otisci prstiju prvi put korišćeni kao materijalni dokaz. - knjiga J. Torvalda "Sto godina kriminalistike"). Preklinjem Vas - činilo se da je Kembel spreman da klekne - oslobodite me od apsurdnih optužbi što pre! Dejstvujte gospodine, dejstvujte ne gubeći ni minute. Mogu da me uhapse svakog časa.

- Dobro – namrštivši se, reče Holms. - Odgovorili ste trenutno na sva pitanja. Ostavite svoju adresu i čim stvar postane jasnija odmah ćemo Vas obavestiti.

Izvadivši iz unutrašnjeg džepa svoje raskošne jakne vizit kartu, Kembel je ćuteći dade Holmsu i izlete iz sobe lupajući petama svojih lakovanih cipela. Sa prozora sam video kako se užurbano udaljuje nervozno se osvrćući prema Jimpol-stritu.

Isprativši ga pogledom, okrenuh se Holmsu. Moj nadaleko poznati drug otsutno je posmatrao pukotine na plafonu sedeći zavaljeno u fotelju.

- Šahovski problem koji ste videli dragi Votsone - polako je govorio – inače nazivaju skakografičnim (izraz koji je koristio ruski šahsita I. Šimov /1819-1881) ili inovatorskim. Izgleda da se gospođica Violet dobro razume u oblast sastavljanja šahovskih problema.

Pošto sam sa Holmsom prošao kroz razne situacije, veoma sam ga dobro poznavao. Često je analizirao stvari koje, činilo se, nemaju nikakve veze sa slučajem a ispostavljalo se da je na pravom tragu. Ali ovom prilikom izgledalo je da je moj prijatelj razmišljao o previše udaljenoj temi. I zato reših da preuzmem inicijativu u svoje ruke i predložih:

- Pa dragi Holmse, kurs nam je kuća sestara Grivs, zar ne?

- Sa Vama i na kraju sveta! – smejući se, reče on.

I već kroz pet minuta žurili smo ka najbližoj železničkoj stanici. Nije prošao ni nepun sat kada smo se izašavši iz zagušljivog vagona našli pred starinskom kamenom kapijom. Na ulazu u dvorište nestrpljivo je koračao tamo-amo sredovečni muškarac, izrazito krupan i snažan za svoje godine. Sudeći po Kembelovom opisu to je bio sluga. Iskoračivši napred izgovorio sam unapred pripremljenu frazu ne otkrivši pritom cilj naše posete.

- Ja sam doktor Votson, a ovo je moj prijatelj. Potrebno je da se neodložno vidimo sa gospođicom Meri.

Sluga se promišljao kako da postupi. Na kraju nas je pozvao i naćli smo se u očaravajućem carstvu bilja, kroz koje se polako probijala jesenja pozlata. Park je bio zadivljujuće negovan, a redovi uredno potkresanog drveća činili su špalir koji se na kraju širio u krug, u čijem se centru uzdizalo neobično zdanje od crvene cigle neshvatljivo velikog dimnjaka. Verovatno je pokojni ser Grivs hteo da pred svoju smrt sazida nešto originalno, ali njegove arhitektonske zamisli su nas u tom trenutku najmanje interesovale. Kada smo ušli u dnevni salon od masivnog stola ustala je prilično punačka mlada žena. Pred njom na stolu nalazio se starinski pribor za pisanje i razbacana hrpa hartije nekakvog finansijskog obračuna.

- Ako ne grešim Vi ste starija kćerka ser Grivsa, gospođica Meri - obrati se mladoj ženi moj drug uz učtivi naklon - a ja sam Holms, Šerlok Holms. Ja sam privatni detektiv ili ako hoćete istražitelj o kome ste verovatno puno čuli i hteo bih da Vam iz sasvim nekoristoljubivih pobuda pomognem u istrazi.

U trenutku kada je Holms to izgovorio Meri se uplašeno trgnula, pritisnuvši punačke dlanove na obraze koji su se zacrveneli. Ali odmah joj je boja sišla sa lica i sive, pomalo rastavljene oči, izazivajuće su bljesnule.

- Koliko god da ste poznati gospodine Holms Vaše usluge su nam apsolutno nepotrebne. Stvar je prijavljena inspektoru Skotland-Jarda Lestrejdu i nema sumnje da će je on izvesti na čistac.

U tom trenutku u salon je gotovo nečujno ušla privlačna, otprilike dvadestdvogodišnja, devojka i nije mi bilo teško da pogodim da se radi o gospođici Violet. Sestre su ličile, posebno zbog istog oblika očiju koji je imao nečeg istočnjačkog. Dok je starija (a razlika je kako sam ja ocenio bila oko pet do sedam godina) ostavila utisak žene sa voljom i jakim karakterom, Violet je kako sam ja shvatio bila pojam krotkosti. Na njenom malom licu bili su vidni tragovi duboke duševne potresenosti, a modri podočnjaci su svedočili o tome da devojku muči nesanica. Bacivši na Violet ispitivački pogled Holms se obrati obema sestrama.

- Da li ste sigurni da inspektor Lestrejd neće uhapsiti nevinog čoveka?

Milostivi bože! Pitanje mog druga istrže iz grudi Violet duboki uzdah, a u očima joj zasvetleše suze. Jadna devojka zakorači ka Holmsu sa namerom da nešto kaže, ali u tom trenutku njena krhka ramena grubo stegnu ogromnim rukama sluga. I Violet, ne izgovorivši ni reč, spusti glavu od čega joj smeđa duga kosa zakloni lice. Tad primetih da se sa mojim drugom nešto čudno dešava. On naglo povuče okovratnik košulje, bukvalno poče da se guši i uz strašno hroptanje pade licem na okrugli sto za kojim je do našeg dolaska sedela Meri. U prvom trenutku sam pomišljao na najgore ili na infarkt, ali kada sam uz pomoć sluge preneo Holmsa u udobnu fotelju, postalo mi je jasno da se radi samo o dubokoj nesvestici čiji je uzrok bilo nemoguće utvrditri bez temeljnog ispitivanja. Misao o tome da je veliki istražitelj primenio neki svoj trik odmah sam odbacio, jer mu se puls jedva opipavao. Kakvo je to pretvaranje...

Dotrčavši služavka mi dodade specijalnim alkoholom natopljenu maramicu, a je prinesoh kao sveća bledom licu Holmsa. Protresuvši telom on se zakašlja i na moje veliko olakšanje otvori oči mada u prvom trenutku, sudeći po njegovom začuđenom pogledu, nije saznavao šta se sa njim desilo.

Definitivno je Holms došao sebi tek kada smo se vratili u ulicu Bejker, ali nismo stigli da porazgovaramo, jer me je kod kuće sa porukom od mog starog dobrostojećeg pacijenta čekao njegov posilni. Pisalo je da me moli da ga hitno pregledom zbog naglog pogoršanja zdravstvenog stanja. Znao sam da se debeljuškasti starac, koji živi na ogromnom imanju nekoliko sati od Londona, previše brine o svom solidnom zdravlju, ali kako sam mogao da ga odbijem kada je raskošna starinska kočija koju je poslao po mene već čekala.

Uzbuna je kao što sam i predpostavljao bila lažna i ja reših, bez obzira što sam proveo tri naporna sata u putu, da se iste večeri vratim u ulicu Bejker. Međutim, tek što sam izašao na put odjednom se sruči neverovatan pljusak. Za svega nekoliko minuta sve je bilo pod vodom i činilo se da nikada neće stati. Tek šestog dana, kada se put malo prosušio, proklevši domaćina-debeljka krenuo sam žureći u London.

U najbližem kiosku kupio sam sve novine iz protekle nedelje. Prvo što mi je palo u oči bila je vest u "Tajmsu" stara tri dana o hapšenju jadnog Kembela. "Kao što se i očekivalo - nepristrasno su obaveštavale novine - otisci prstiju ostavljeni na sefu u potpunosti su se podudarali sa otiscima gospodina K, kojim raspolaže kartoteka Skotland-Jarda. Gospodina K čeka zvanična tužba za kraću porodičnih dragocenosti sestara Grivs. Iako gospodin K ne priznaje krivicu uhapšen je, a stvar predata sudu."

Ne svarivši tu novost nađoh u "Sandi telegrafu" sledeće: " Preksinoć u dvoru gospodina Mekferlejna, koji se nalazi na dužem službenom putu, desila se provala. Sudeći po svemu provalnik je pokušao da ukrade dokumenta koji su od velike važnosti za firmu. Krađu je sprečio sluga gospodina Makfarlejna koji se vratio nekoliko dana pre domaćina, što je za provalnika bilo neprijatno iznenađenje. Posle kratke žestoke borbe uljez je ipak uspeo da pobegne. Sluga je uspeo u nekoliko navrata da nanese ogrebotine po licu nepoznatoga. Inspektori Skotland Jarda došavši na mesto događaja izjavili su da je ovaj slučaj verovatno u direktnoj vezi sa ekonomskom špijunažom koja je u poslednje vreme uzela maha. Preduzeća se energično bore za otkrivanje prestupnika."

Već iz prve rečenice shvatio sam da se radi o "našem" Mekfarlejnu. Ko i zašto je upao u njegov stan? Da li je to povezano sa hapšenjem Kembela?

Na ta pitanja mogao je da mi odgovori samo jedan čovek. Približavajući se ulici Bejker očekivao sam da vidim svog druga kako nervezno korača po sobi - to je kao što je poznato bila karakteristika primene Holmsove deduktivne metode. Kako sam se samo razočarao kada sam zatekao Holmsa zadubljenog nad šahovskom tablom dok mirno puši svoju znamenitu lulu. Na kraju krajeva uvredilo me je što je sasvim mirno primio moj dolazak kao da ja i nisam tako dugo odsustvovao ne javljajući se. I upravo kada sam se spremao da izrazim svoju ljutnju Holms se odvojio od rešavanja neke pozicije i uzviknuo:

- Dugo ste se zadržali kod tog samoljubivog debeljka!

Nikada se nisam naučio da sakrijem svoje divljenje pronicljivosti svoga druga. U duguljastim očima Holmsa nazrela se lukavost.

- Tok mojih misli je ovaj put banalan, dragi Votsone. Setite se da ste, spremajući se brzo na put, stavili u džep mantila priručnik za brzo mršavljenje. Kome je on namenjen, uzimajući u obzir da je Vama za dijetu još rano, nije bilo teško dosetiti se. Drugo, Vi ste toliko bili sigurni da se taj čovek bez povoda trese nad svojim zdravljem da ste čak zaboravili torbu sa lekovima i malo je falilo da otputujete bez nje. I na kraju, raskošna kočija koja Vas je odvezla imala je izrazito velike točkove što govori da dolazi iz oblasti sa lošim putevima. Tako da kada su novine javile o velikim pljuskovima, u kraju gde sam ja pretpostavljao da se nalazite, shvatio sam šta Vas čeka.

- A na Vas je to tako uticalo - promrmljah prilazeći stolu - da ste rešili mirne savesti da jednog Kembela prepustite policiji. Po mom mišljenju rizikujete da posle svih ovih godina dovedete pod sumnju reputaciju najvećeg inspektora svih vremena.

- Mili Votsone – razoružavajući me, nasmeši se Holms - ako niste dobre volje oraspoložiće Vas šahovski problemi.

I on zamaha ispred mog nosa listovima na kojima su se nalazili uredno nacrtani dijagrami i redovi šahovskih simbola. Bilo je čudno što se iz njih širio nežni miris nekog skupog parfema, pretpostavljao sam "Šanel 5".

- Dobro, - složih se dok sam se udobnije zavaljivao u meku fotelju i u sebi psovao sve šahovske probleme ovoga sveta - pokazujte vaše zadatke.

- Oni nisu moji.

- Pa čiji su onda?

- Poznate Vam Violet Grivs – svečanim glasom reče Holms.

- Ali kako su se njeni problemi našli ovde u ulici Bejker.

Ne odgovorivši ni na to pitanje Holms brzo postavi sledeću poziciju:

holms dijagram03

- U ovoj, kao i u svim sledećim pozicijama - smatrao je za potrebno da mi pojasni Holms dok je ispuštao aromaste oblake iz svoje lulu - crni je na potezu i pomaže belom da ga matira.

- Opet pomoćni mat?

- Kako ste se lako snašli u skoro nepoznatoj šahovskoj terminologiji - ne propusti da bocne Holms i lagano pomerajući figure prodemonstrira mi rešenje: 1.Kd2 d8S 2.Kd3 Sf7 3.Kc4 Se5. I kako Vam se dopada delo prekrasne Violet.

- Vi ste i sami rekli, dragi Holmse, da ja nisam neki poznavalac šahovskih problema. Ipak mi se čini da u finalnoj poziciji ne bi trebalo da postoje figure ni pioni koji ne učestvuju u matu, a pogledajte koliko je toga ovde...

- Ali to je skakografski zadatak - blago se namršti Holms zbog mojih diletantskih primedbi - zar Vam završna pozicija ni o čemu ne govori?

holms dijagram04

- Recimo da me podseća na ogromni dimnjak koji se nalazi ispred kuće sestara Grivs – zagledavši se u poziciju neuvereno izjavih. Nemojte me samo ismejati.

- Kako bih Vas mogao ismejati kada je to čudno zdanje Violeta i imala u vidu... Idemo dalje, evo sledeće pozicije.

holms dijagram05

- Ovde crni dobija mat u četiri poteza i to ovako: 1.Td5 Kf1 autori problema ovakve poteze zovu tempo-potezom 2.a1L Ke1 3.Sd3 Kd2 4.Ld4 cd3 mat. Dobili smo slovo "N", zar ne?

holms dijagram06

- I pogledajte druže u finalnoj poziciji gotovo da nema ničeg suvišnog, samo par piona. I u tri pozicije koje ću Vam pokazati nema mnogo nekorisnih figura.
holms dijagram07

- U ovom tropotezu kralj se matira ovako: 1.Tc4 Te5 2.Lc5 Se4 3.Kd4 Sc6 mat.

holms dijagram08

- Dobili smo broj četiri! - uzviknuh počevši da shvatam da se iza svega toga krije nešto bitno.

- Kako ste se dosetili? - zadirkivao me je Holms. Pogledajte sada na sledeću poziciju.

holms dijagram09

- Po analogiji sa prethodnim zadatkom i ovde crni treba da izvuče slabu figuru, samo ovaj put skakača: 1.a1S Sd2 2.Kd4 c4 3.Sb3 Kc2 4.Sc5 Sc6 mat. Imate li komentar na završnu poziciju?

holms dijagram10

- Sudeći po završnoj slici vreme je za čaj - rekoh, pošto je bila očigledna cifra pet. 

- Vi ste danas briljantni doktore! Siguran sam da ćete shvatiti osobenost zaključnog problema. Taj problem je šaljiv.

holms dijagram11

- I rešenje poslednjeg broja narušava pravila uobičajne igre: 1.c1S(beli!) a8L(crni) 2.Le4 Sc2 mat. Zašto ćutite prijatelju ili još niste shvatili da je na tabli broj "devet"?

holms dijagram12

- I Vi se još po nečeg sećate iz školskog programa, - uzvratih, - nego objasnite mi šta se krije iza cele te skahografije?

- Zar je moguće da niste shvatili dragi doktore, da je pametnica Violet nasamarila svoju sestru, ukazavši nam, prilično neobičnim načinom, gde se nalaze navodno ukradene dragocenosti?

- ??

- Zatvorite usta Votstone, uleteće Vam muva! - moj prijatelj se zasmeja, zadovoljan efektom koji je proizveo na mene. – Objasniću Vam. Treba se okrenuti leđima prema "dimnjaku" koji se nalazi u vrtu sestara Grivs i okrenuvši se ka severu, jer slovo N označava sever (nord), pod uglom od 45 stepeni izbrojati devet metara.

- Ne, dragi Holmse - pobunio sam se – ispričajte mi sve od početka.

Bučno ispruživši noge i napravivši dramsku pauzu Holms poče da priča.

- Ne znam da li ste Vi poverovali Votsone, ali ja sam od samog početka sumnjao da bi Kembel pokušao da ukrade porodične dragocenosti sestara Grivs. U to me je definitivno ubedio sam Kembel. Prosudite sami doktore. Zar će čovek iz koga prosto izbija čestitost, a koji se pritom sprema da zauzme prilično visok položaj uz sve počasti, žrtvovati karijeru i pokušati da ukrade nakit sestara Grivs? I Kembelovo objašnjenje kako su se njegovi otisci našli na sefu izgledalo mi je istinito. A setite se i kako nas je neljubazno dočekala Meri. Odbivši moju pomoć i uplašivši se mog mešanja, ona se jasno odala. Da li Vas interesuje zašto je Meri ranije izvađeni nakit iz sefa rešila da sakrije izvan svoje kuće? U pitanju je elementarna predostrožnost, jer ako bi vodio istragu iole kvalifikovani inspektor, neka me izvine Lestrejd, on bi prvo istražio sve prostorije u kući, a na to ste u više navrata u svojim zapisima i Vi skretali pažnju. U ogromnom parku, morate se složiti, znatno je teže naći nevelike komade nakita. Pošto tamo nema svetla Meri je bio potreban saučesnik, a to je njihov dugogodišnji sluga. E sada postoje dve varijante: ili ih je neko video od posluge ili se glavni sluga odao. U svakom slučaju Violet je o svemu saznala. U isto vreme u novinama je pročitala da je glavni osumnjičeni njen verenik i to zahvaljujući njenoj sestri Meri. Pretpostavljam da je Violet napravila scenu i zapretila sestri da će odmah otkriti policiji šta se zapravo desilo. Međutim, time je samo stavila sebe u kućni pritvor u šta se prvi ubedio Kembel. Setite se kako je sluga napadno sprečio pokušaj Violet da mi se obrati. I nevešti detektiv kao što je Lestrejd shvatio bi da tu nisu čista posla. Violet je bila totalno izolovana od spoljašnjeg sveta i očigledno nije imala priliku da ni porukom ni pismom bilo sa kim komunicira. Ostala je samo jedna mogućnost: pošto Violet ume da sastavlja skahografske probleme može na taj način da ispriča šta zna o "ukradenom" nakitu. Meri, a tim pre ni njen saučesnik neće se dosetiti da pregledaju "nekakve" dijagrame. Tako sam sledećeg dana, u vreme kada je Vas sprečila poplava da se vratite u London, objavio oglas u "Tajmsu" o takmičenju u skhografskim predmetima. Zašto upravo u tim novinama? Zato što Violet upravo tamo redovno objavljuje svoje šahovske probleme, u šta sam se ubedio pregledavši jednogodišnje izdanje. Dodaću da kao sportski novinar "Tajmsa" radi moj stari prijatelj sa kojim sam se dogovorio da čim šahovski problemi gospođice Violet stignu u redakciju, on će ih proslediti meni. I tako mi je kurir jutros, upravo pred Vaš dolazak, doneo ove listove hartije.

Kako se Violet dosetila da ste oglas upravo Vi objavili, - zbunjeno sam slegnuo ramenima - odnosno da će veoma originalno šifrovana poruka stići do Vas?

- Znaćete odgovor dragi Votsone čim saznate ko je sudija tog takmičenja.

Holms mi dodade "Tajms" na čijoj je poslednjoj stranici masnim upadljivim slovima bilo napisano: "Pažnja! šahovska rubrika objavljuje konkurs skhografskih problema svih žanrova. Rok je do kraja ove godine. Autori tri najbolja problema dobijaće sledeće godine naše novine besplatno. Sudija konkursa je gospodin Kolreš Smloh."

- Meni to čudno prezime ništa ne govori, dragi Holmse.

- Zaista? - podsmevao se moj prijatelj - A eto Violet je shvatila da ako "čudno prezime" pročita naopako to ...

- Dragi Smloh je zapravo Holms! - uzviknuh. – Već koji put me zadivljuje Vaš izoštreni um! Divim Vam se kao uostalom i Violet za koju se ispostavilo da je izrazito pametna devojka. Upravo sam se definitivno ubedio da nikada neću stići do nivoa Vašeg deduktivnog mišljenja! Ali, molim Vas ne zaboravljajte me kada je potrebna fizička snaga. Spreman sam ovaj čas da krenem na iskopavanje dragocenosti sestara Grivs. Ili ćemo sačekati mrak?

- Smirite se Votsone. - zevnu Holms i zavali se u fotelju - Ni sada, ni bilo kada nećemo to uraditi.

- Kada bi ste znali, Holmse, - nisam pokušavao da sakrijem razdražljivost - kako su mi dosadili Vaši paradoksi.

- A meni - osmehnu se Holms – Vaša nepažljivost. Kada ćete na mom čelu da primetite ispod pudera duboke ogrebotine? Na kraju krajeva, doktor ste!

- Ko Vas je to? - u totalnoj konfuziji promumlah, tek sada primećujući da je lice mog prijatelja izgrebano na više mesta. 

Tada mi je sinulo:

- A, pa to se sa Vama borio sluga gospodina Makfarlejna?!

- Niste sasvim izgubljeni za našu stvar - zadirkivao me je Holms. Da, taj provalnik sam ja, Vaš pokorni sluga. Kao što znate krajnje retko praktikujem zakonom zabranjene metode, ali bilo mi je veoma važno da pretresem papire gospodina Makfarlejna. Nije bilo teško ući u stan jer se pored balkona nalazi razgranato drvo. Kada me je Makfarlejnov sluga u čudu zatekao, ja sam faktički završavao neformalnu posetu.

- I kakvi su njeni rezultati?

- Ispostavilo se da domaćin vodi prepisku sa nekoliko mladih osoba, što uzimajući u obzir njegova primanja i to da je neženja, nije bilo čudno. Jedino što me je zbunilo je otsustvo pisama ili bar poruka od naše poznanice Meri Grivs.

- A, to Vas je zanimalo! Ali kakve to ima veze? - slegnuh ramenima.

- Velike, dragi prijatelju. Ispostavilo se da nas je Kembel slagao o vezi između Meri i Makfarlejna. Najverovatnije se nikada nisu ni upoznali!

- Meri je mogla nekako banalno da se potpisuje tipa: "tvoja mačkica" ili nekako slično...

- Za tu situaciju dragi doktore imao sam obrazac njenog rukopisa.

- Gde ste ga nabavili?

- Kako gde? U kući sestara Grivs prilikom naše zajedničke posete. Moram da Vam se izvinim što sam Vas izgleda tom prilikom zabrinuo. Vi ste poverovali da sam ja zaista pao u nesvest, zar ne?

- Zar je to bila gluma? - nisam mogao da verujem. - Ali jedva sam uspeo da napipam puls na Vašoj beživotnoj ruci...

- Izgleda da sam se tako usavršio u kontrolisanju svojih unutrašnjih organa da sam uspeo da prevarim i tako stručnog lekara kao što si ti Votsone, - zadovoljno reče Holms. - Pitajte me zašto sam se beživotno stropoštao na taj sto. A kako bi se inače dočepao Merinog rukopiosa? Jedan od listova koji je stajao na stolu odmah se našao u mojoj ruci... 

Umorno se osmehujući Holms se bavio svojom ugašenom lulom.

- Ostalo mi je da Vam još ispričam, - produžio je posle par minuta, praveći napregnutu pauzu, o svojoj jučerašnjoj poseti Kembelovoj kući. Ne, ne, ovaj put je sve bilo po zakonu. Pravio sam društvo inspektoru Lestrejdu, koji je naravno imao nalog za pretres. Naš prijatelj je uporno pokušavao da nađe ukraden nakit i bio veoma razočaran svojim neuspehom. Moja poseta, za razliku od Lejstedove, bila je veoma uspešna. Među Kembelovim papirima našao sam hrpu pisama koje je pisala Meri Grivs. Znam da je čitanje tuđih pisama nekulturno i neoprostivo, ali šta sve čovek neće da radi da bi otkrio istinu. A istina je da je Kembel pre nego što je zaprosio Violet imao romansu sa njenom starijom sestrom. I sudeći po Merinim pismima veza nikako nije bila platonska...

- Zar Violet ne razume kakvu bol nanosi Meri? Ili ona ništa ne zna o njihovoj romansi?

- Gotovo sam siguran da se Meri viđala sa Kembelom u tajnosti... Shvatate li doktore da smo se nevoljno umešali u intimne odnose nama sasvim nepoznatih ljudi? Zbog toga sam rešio, prvi put u mojoj dugogodišnjoj praksi, da prekinem istragu. Ne brinite za Kembela. Ne mogu ga osuditi samo zbog otisaka prstiju, posebno što nema tragova obijanja na sefu. A i siguran sam, poznavajuđi žensku psihologiju, da će Meri povući tužbu protiv čoveka koji joj je bio tako drag... Predložio bih Vam Votsone da promenite podnaslov ove priče na "Reč je o nesrećnoj ljubavi".

Mudre oči velikog detektiva postale su tužne.

 

Kulturno-sportski centar

Kulturno sportski centar RAD

IZ RADOVE ISTORIJE

rad 30 god

 

olimpijke

Dan gradjevinara Srbije

02 zajednicki snimak nagradjenih

Zanimljivosti

tabla