foto1 foto2 foto3 foto4 foto5


+381 11 2160 752
sah.zurn@yahoo.com

R A D

Šahovski klub

logoJedan od najznačajnijih klubova u istoriji Beograda svakako je Šahovski klub "Rad". Ali ne samo zbog takmičarskih rezultata, pojedinačnih i ekipnih, već pre svega zbog raznovrsnih aktivnosti kojima se, verovatno, nijedan šahovski klub u našoj zemlji ne može pohvaliti.

Doživljaj jukonskog telegrafiste (Fridrik Snejk)

Kao pravi pustinjak živeo je 25–godišnji službenik Jukonskog telegrafskog društva Robert Sirvis u snežno–ledenom prostranstvu Aljaske između 60 i 70 stepeni severne širine. Boravio je u brvnari označenoj kao pomoćna stanica broj 8 i starao se o svom sektoru na 3.000 dugoj telegrafskoj liniji koja je Aljasku povezivala sa Britanskom Kolumbijom, a odatle imala priključak sa SAD.
Još koji mesec i navršiće se tri godine koliko je Sirvis primio obavezu da radi u ovoj divljini. Tada će se vratiti u Minesotu, podići svoj dom i oženiti se sa Kiti.
Svakodnevnu razonodu usamljenog telegrafiste predstavljalo je čitanje knjiga i časopisa, slušanje radija i telegrafska igra šaha. Stalni partner bio mu je Antoni, sused sa pomoćne stanica broj 7 udaljene 150 kilometara.
Upravo sad ga je Antoni izazvao: – Valjda ne spavaš, matori grizliju? Hoćeš li da te preslišam jednu partiju? – Robert je uz osmeh odgovorio: – Zar se usuđuješ? Pa juče si izgubio dve partije! No, ded, postavi svoju šahovsku tablu!
Jedva što su izmenjeni prvi potezi kad im se javila stanica broj 9 sa službenim saopštenjem: "Izvestite stanice na jugu da broj 10 upućuje poruku o teškom oštećenju mreže. Jačina vetra 12. Orkan jača...!"
Robert je preneo poruku i zatim nastavio partiju. Njegovu brvnaru takođe je zahvatila zimska bura čija je snaga rasla. Zviždala je i tutnjala oluja iznad stena i šuma. Prozor i vrata zatrpavale su mase snega. Nespokojan, Robert je izgubio partiju. Začuo je kako s druge strane žice protivnik mu likuje...
Nije bilo vremena za revanš. Sa krova brvnare začuo se užasan tresak, kraj prozora je nešto strahovito zviždalo i telegraf je prestao da radi. Zaprepašćen, Robert je pogledao strujomer na kome je skazaljka besno kretala desno i levo. Bacio je pogled kroz prozor i ugledao pokidane žice. Upropašćena telegrafska komunikacija predstavljala je težu nedaću nego izgubljena partija šaha.
Duboko uzbuđen, Sirvis je navukao na sebe tešku bundu, kožnom kapom pokrio glavu i lice, na ruke stavio debele rukavice, dohvatio gvozdeni štap i lopatu. Od nagomilanog snega nije mogao da otvori ni vrata ni prozor. Popeo se na tavan i odmah je uvideo da ne vredi ništa da pokušava. Ako iskoči u sneg teško će se moći vratiti natrag. Trebalo je čekati da se orkan stiša i tek onda da pristupi opravci razorene mreže.
Protekla su dva nespokojna dana. Bura je konačno prestala. Sirvis je pokupio potreban alat i sa tavana skočio na snežno brdo ispred brvnare. Vladala je stravična tišina. Ugledao je tragove medveđih šapa, ali to ga nije uznemirilo. Više puta je viđao medvede i oni su odlazili a da nisu ni pokušali da ga napadnu.
Zanet radom na opravci mreže Robert se odjednom ukočio od straha, ugledao je ogromnu senku koja mu se približavala. Odjednom se i našao pred džinovskim medvedom!
Šta da radi? Izgladnela zver mumljanjem i zlim pogledom davala je na znanje da hoće da ga napadne. Puška je Robertu ostala u brvnari, a sekira je ležala desetinu metara daleko od stuba. Goloruk nije mogao ni da pomišlja na odbranu. Bežati ne vredi jer će medved sigurno biti brži. Posegao je u džep bunde da izvadi nož, ali je našao samo upaljač i stare novine.
Ono što se zatim odigralo Robert se kasnije sećao samo kao kroz san. Činilo mu se sve nestvarno i neverovatno. Upaljačem je od starih novina načinio buktinju i uz prodoran uzvik "Šah-mat!" gurnuo je u razapljenu čeljust zveri. Oprljen i zastrašen medved je pao na prednje šape, okrenuo se i što je brže mogao pobegao je u šumu.
Ni Robert nije čekao. Jurnuo je na suprotnu stranu i uskočio je u brvnaru. Sručio se na stolicu bez daha. Pola časa mu je trebalo da dođe sebi od šoka. Nesvesno je pružio ruku ka tasteru da bi svom prijatelju Antoniu javio šta se dogodilo. Tek tada se setio da mu već dva dana veza ne radi.
Ponovo je Sirvis izašao na sneg, ovoga puta sa puškom u ruci. Međutim, medved se nije vraćao. Robert je prvo uklonio lopatom snežno brdo ispred vrata i prozora, a zatim je posle napornog rada opravio razorenu mrežu. Vratio se u sobu i potražio suseda sa pomoćne stanice broj 7.
Taster je veselo zakucao. - No, hoćemo li revanšnu partiju? - upitao je Robert svog prijatelja Antonia.

Kulturno-sportski centar

Kulturno sportski centar RAD

IZ RADOVE ISTORIJE

rad 30 god

 

olimpijke

Dan gradjevinara Srbije

02 zajednicki snimak nagradjenih

Zanimljivosti

tabla