foto1 foto2 foto3 foto4 foto5


+381 11 2160 752
sah.zurn@yahoo.com

R A D

Šahovski klub

logoJedan od najznačajnijih klubova u istoriji Beograda svakako je Šahovski klub "Rad". Ali ne samo zbog takmičarskih rezultata, pojedinačnih i ekipnih, već pre svega zbog raznovrsnih aktivnosti kojima se, verovatno, nijedan šahovski klub u našoj zemlji ne može pohvaliti.

FIGURE IZ 1917. GODINE

zanimljivosti 01

Lenjin kralj crvenih figura i Car kralj belih figura.

 

NEOČEKIVANO OTKRIĆE

U šestom broju časopisa “Šahovski žurnal” (april 1992.) objavljen je članak stalnog dopisnika iz Moskve, ženskog internacionalnog majstora Antonine Dragašević, koji je bio rezultat njenog razgovora sa direktorkom Muzeja šaha SCK (Centralnog šahovskog kluba) u Moskvi. Ljubazna domaćica stavila je na raspolaganje fotografiju, i kao objašnjenje dala sledeći tekst pod naslovom “Neočekivano otkriće”.

zanimljivosti 02

Skromna crno-bela litografija, koja se nalazi među slikama našeg muzeja, ne privlači veću pažnju posetilaca. To se može objasniti time što se na njoj muškarac i žena, za šahovskom tablom, nalaze tek u trećem planu. U drugom se nalazi nekoliko ljudi u opuštenim pozama, a među njima i dama sa pletivom. U prvom planu su dečak i devojčica koji se zaneseno igraju sa psom.

Litografija je stigla u muzej iz zbirke lenjingradskog klekcionara V. A. Dombrovskog i ne ulazi u broj najvrednijih i najinteresantnijih eksponata. Stvara se utisak da je uzeta iz nekog kućnog albuma i da predstavlja tipski “Portret porodice u enterijeru”.

Pre godinu dana, započevši svoj rad u muzeju, počela sam da opisujem i izučavam eksponate. Došao je red i na litografiju. Kod pažljivog razmatranja, dole je otkriven natpis na engleskom jeziku: ”Porodični susret u zamku Fredenburg”. Ispod su se mogla pročitati imena svih ljudi sa slike. I još kakvih. Sve su to prinčevi i princeze, na čelu sa kraljicom Danske.

Nameće se zaključak da je na litografiji prikazana kraljevska porodica. Tako je bilo i zabeleženo. Ali nastala su druga pitanja. Kako je litografija dospela u Lenjingrad i to u kolekcionara Dombrovskog? Bilo je jasno da su potrebna dopunska istraživanja.

Istražujući sliku, pronašla sam da broj lica na slici premašuje broj nabrojenih imena u potpisima. Trebalo je da rešimo ovu zagonetku. U tom cilju morala sam izvaditi litografiju iz rama.

Bilo je razjašnjeno sledeće: litografija je napravljena na osnovu fotografije Meri Stin objavljene u engleskom časopisu “Grafik” od 24. maja 1890. godine. Zatim sam došla do neočekivanog otkrića. U gornjem delu litografije našla su se imena ljudi, mnogo većeg ranga nego onih koji su bili nabrojani dole. Prosudite sami: kralj Grčke Georg I, ruska carica Marija Fjodorovna, žena Aleksandra III i majka budućeg imperatora Nikolaja II. I najzad, glavno iznenađenje – za šahovskom tablom je prikazan naslednik ruskog prestola, carević Nikolaj.

To je stvarno pronalazak. Istoričarima nisu bile poznate fotografije Nikolaja za šahovskom tablom i uopšte nije bilo poznato da je on voleo šah. Sve što se znalo je da je on, 1918. godine u Toboljsku, rado igrao šaške sa vojnicima iz obezbeđenja. Nakon nekih generaloških istraživanja uspeli smo da utvrdimo sve rođačke veze lica koja su prisutna na porodičnom skupu. Predstavićemo ih:

Prva levo, princeza Velška Aleksandra (1844-1925), ćerka danskog kralja Hristijana IX (1818-1906), udala se 1863. godine za Alberta Eduarda, budućeg kralja Velike Britanije Eduarda VII (1841-1910), starijeg sina kraljice Viktorije.

Kod vrata, princ Georg Velški (1865-1936), sin Aleksandre i Alberta Eduarda. To je budući kralj Velike Britanije Georg V, koji je vladao od 1910 do 1936. godine – rođak Nikolaja. Na fotografiji se vidi koliko su slični.

Za stolom, sa pletivom, sedi carica Marija Fjodorovna (1847-1928). Ona je takođe bila ćerka danskog kralja Hristijana. Pre udaje njeno ime je bilo Dagmara Sofija Doroteja.

Nešto dalje od nje sedi kralj Grčke Georg I (1845-1913), sin kralja Hristijana. On je došao na presto Grčke 1862. godine. Bio je ubijen od strane terorista.

Deca, koja su se igrala sa psom, su princeza Marija Lujza i princ Džordž Viljem Kumbertlenski, deca Ernesta Avgusta, vojvode Kumberlenskog, koji se 1878. godine oženio sa ćerkom kralja Hristijana princeze Tire.

Dalje su princeze Mod i Luiza Velška, ćerke Aleksandre i Alberta Eduarda, zatim njihov sin, princ Albert Viktor. Za knjigom sedi, kako smo već govorili, kraljica Danske Luiza, koja je nešto kasnije, 1892. godine proslavila zzlatnu svadbu sa Hristianom.

Sa desne strane, još jedna ćerka Aleksandre i Alberta Eduarda, princeza Viktorija Velška (1868. godina rođenja).

I najzad, za šahovskom tablom sa ruskim carevićem Nikolajem sedi Tara, vojvotkinja Kumberlendska, majka dece koja se igraju sa psom.

I tako, u susretu su učestvovali engleski i ruski rođaci danske kraljevske porodice. Ali kada je carević Nikolaj putovao sa majkom u Dansku i kada je bila napravljena ova fotografija? To je moglo biti 1888. ili u martu 1889. godine.

U dnevniku carskog grofa V. N. Lamsdorfa, 1889. godine, napisano je: “Na izveštaj jednog diplomate svojoj vladi da dvor, krajem marta putuje u Dansku, Njegovo veličanstvo je promenilo pravac puta za Krim.” To je bio verovatno razultat suviše jako sačuvanog utiska o nesreći na železnici u Borkama. Ova predostrožnost nije bila suvišna.

Poznato je da su, od ruskih careva, Ivan Grozni, Aleksandar Mihajlovič, Petar Veliki, Ekaterina II i Pavel I, poklanjali pažnju šahu. Ovom spisku sada možemo dodati i ime Nikolaja II. Postaje jasno, zašto je 1890. godine imperator Nikolaj “žrtvovao” u fond međunarodnog Petersburškog tirnira - u čast ^igorina, 1.000 zlatnih rubalja, a kao nagradu pobedniku sveruskog turnira ljubitelja šaha dodelio raskošnu porcelansku vazu. Zanimljivo je da je ovu vazu i titulu majstora dobio budući šampion sveta, 16-godišnji gimnazijalac Aleksandar Aljehin.    

           

TURVINSKI ŠAH

I ovaj tekst (sa fotografijom) potiče od direktorke Šahovskog muzeja u Moskvi, gospođe Natalije Ivanov, a objavljen je u “Šahovskom žurnalu br. 11 (novembar 1992) zahvaljujući internaconalnom majstoru Antonini Dragašević.

zanimljivosti 03
Figure Tuvinskog šaha

Narodi Unutrašnje Mongolije bili su strasni igrači šaha još u davna vremena. Po narodnom verovanju ljubitelji šaha žive dugo, do duboke starosti: a najveći majstori šaha su skoro besmrtni. Drevna legenda kazuje o tome kako je jednom kanu za vreme jedne partije šaha isticao životni vek. Gospodar smrti je poslao po njega svoga glasnika, ali se pokazalo da je i glasnik strastveni šahsita. Videći kako se kan majstorski bori sa svojim protivnikom, glasnik se tako zaneo igrom da je zaboravio naredbu gospodara. Kan je ostao živ i još mnogo godina je uživao igrajući šah. Kakav to šah sa toliko zanosa igra jedan od naroda Unutrašnje Mongolije – Tuvinci i odakle je do njih došla ova igra?    

Naučnici smatraju da je šah donesen u Tuvu zajedno sa lamaizmom u XVI-XVII iz susedne Mongolije. Zna se da je ova igra došla do ovog naroda na stadijumu “Satranga” i otuda njen sličan naziv; na tuvinskom jeziku reč “šah” zvuči kao “sandiraa”.

 Šahovske figure izrađuju od najrazličitijih materijala - kore drveta, drvene mase (piljevine), metala i kamena, a usvakom rejonu Tuve daju prednost svom materijalu. Sada ćemo se zadržati na šahu od kamena. On nosi naziv agalmotolit, a takođe se zove “žirovik” ili “sapunski kamen”. Figure odražavaju prošli nomadski život naroda i jako su originalne.

Kralj-nojon (gospodin) po pravilu se prikazuje u vidu ozbiljnog čoveka u narodnoj nošnji. On važno sedi, savivši noge ispod sebe, i pokrivši ih skutovima ogrtača. ^esto se prikazuje u nacionalnom pokrivalu za glavu.

Kraljica ili berce izrađuje se u obliku lava, lavice, pantera. @ivotinje se uvek prikazuju u pozi napada – sa podignutom šapom i razjapljenih čeljusti. Figure koje stoje jedna naspram druge u kompletu razlikuje se ne samo pozom, već i čitavim nizom brižljivo izrađenih detalja – repovima, šapama itd. ^esto je dlaka na vratu skupljena u vidu raskošnog okovratnika.

Lovce (teve) zamenjuju figure dvogrbih kamila. One mogu stajati ili ležati: bivaju kamile sa pravim grbama ili stavljenim na razne strane.

Kon (at ili meri) mogu biti sa konjanicima ili bez njih. Figure raznih kompleta se razlikuju po grivama, repovima itd. Međutim, u svakoj od njih se oseća individualna osobenost konja, koju autor fino primećuje.

Top (terge) izrađuje se u oblika nomadskog šatora, točka ili ornamentskog znaka sreće i odlikuje se raznolikošću i stilizacijom izrade.

Pioni (ooldar) skoro uvek su sitni, najčešće u vidu pasa sa velikim obešenim ušima, pahuljastim repovima, koji laju na pse protivnike. Ponekad se pioni izrađuju u vidu zečeva ili ptica.

Šahovske figure pružaju fantastične mogućnosti praćenja životnih i socijalnih promena u životu Tuvinaca. Tako je u prošlosti kralj predstavljan u obliku važnog velikodostojnika. Kako se šah rasprostranio među lovce i čobane, kraljevi su dobili novi oblik i sada mogu biti predstavljeni u vidu predsednika seoskog saveta, sudije, lovca, čoveka sa harmonikom.

Kako je poznato, Tuvinci-nomadi nisu imali u svojim puštenim staništima ni stolove, ni stolice; sedeli su na ćilimima, a činovnici i lame su sedeli na specijalnim podijumima koji se mogu videti kod drvenih šahovskih figura. Sa prelaskom tuvinaca na sedelački način života, unutrašnje životne okolnosti su se promenile – pojavili su se stolovi, stolice, fotelje itd. Zato se sad sreću kraljevi koji sede na stolicama.

U savremenim šahovskim kompletima topovi su ponekad predstavljeni u vidu traktora ili petokrake zvezde.

Treba istaći da kamene šahovske figure tuvinski majstori obrađuju vrlo brižljivo, razrađujući i najsitnije detalje. I mada figure imaju tradicionalno prikazivanje (tumačenje), rad dobrog majstora uvek se odlikuje raznolikošću, dinamičkim stvaralačkim traganjima i plastičnom izražajnošću.

Pravila igre kod tuvinskih šahista imaju neke osobenosti. Po mišljenju istoričara I. T. Savenkova, tuvinska šahovska igra predstavlja evolucionu formu drevnoazijske igre dame koja je dobila poteze savremenog topa. U ovoj formi nema skoka kraljem i nema rokade.

Kulturno-sportski centar

Kulturno sportski centar RAD

IZ RADOVE ISTORIJE

rad 30 god

 

olimpijke

Dan gradjevinara Srbije

02 zajednicki snimak nagradjenih

Zanimljivosti

tabla