foto1 foto2 foto3 foto4 foto5


+381 11 2160 752
sah.zurn@yahoo.com

R A D

Šahovski klub

logoJedan od najznačajnijih klubova u istoriji Beograda svakako je Šahovski klub "Rad". Ali ne samo zbog takmičarskih rezultata, pojedinačnih i ekipnih, već pre svega zbog raznovrsnih aktivnosti kojima se, verovatno, nijedan šahovski klub u našoj zemlji ne može pohvaliti.

ZNAMENITE LIČNOSTI I ŠAH

christopher columbusKristofer Kolumbo i šah

Piše: Enzo Minerva, dopisni majstor šaha (“Šahovski žurnal, februar 1993.)

Da li je Kristofer Kolumbo igrao šah? Na to pitanje ne može se pouzdano odgovoriti, mada nas neki elememti navode na realnu pomisao da je poznati đenovljanski moreplovac (za nacionalnost Kulumba pridržavamo se detaljnih istraživanja Paola Emilia Taviania), kome se nedavno slavila petstota godišnjica otkrića Amerike, pokretao drvene figure na šahovskoj tabli.

Istina, sa istorijskog stanovišta, nemamo konkretnih potrda. Poznati italijanski stručnjak Adriano Shicco, koji je nedavno umro, rekao je”...Nikakav siguran podatak ne dozvoljav nam da sa sigurnošću tvrdimo da je šah bio uveden u Srednju Ameriku sa dolaskom Kolumbove ekspedicije...” (“Columbus 92”, god. 4. broj 6-28, Đenova, juni 1988. str. 43.)

Jedna narodna legenda govori o tome da je kralju Ferdinandu V, za vreme partije s Fonsekom, kada je došao u izgubljenu poziciju, kraljica Izabela šapnula potez, zahvaljujući čemu je pobedio popa, koji je bio jako paznat šahista na dvoru. Legenda dalje kaže da je kralj, udobrovoljen pobedom, dao Kolumbu toliko traženu pomoć.

Slučaj biva idealiziran maštom i fantazijom Francuza Jozefa Lavaliea a što objavljuje “La palamede”, prva revija koja je u celosti bila posvećena šahu, koju je pokrenuo Laburdone 1836. Kasnije su to mnogi autori preuzeli, počev od H. R. Aguela, iz Vest Pointa – država Njujork, krajem prošlog veka, koji je prvi izneo tu verziju na španskom jeziku. U našem veku, između ostalih objavljuje je i “El Ajedres Amerikano” 1929. godine a to nam kaže i poznati stručnjak za istoriju šaha, Nemac Egbert Majsenberg, kao i Edvard Lasker u svom fntastičnom “The Adventure of Chess (Njujork 1959).

Dve konstatacije nas upućuju na to da verujemo da je u pitanju legenda:

1.) Nepostojnje ovoga u pismima iz Santa Fea od 2. i 4. februara 1492. a koja su pripadala Fernandu de Pulgaru, najpoznatijem biografu katoličkih kraljeva a što bi potvrđivalo ono što je Lavalie rekao o šahovskoj partiji između Ferdinadna V i Don Huana de Fonsea – nadđakona Sevije.

2.) Izrazito je problematičan je karakter pozicije koja se pripisuje dvojici savremenika Kolumba.

Crni: Juan Rodriguez de Fonseca

diagram columbo

Beli: Re Ferdinando V

1.Tg8 Tg8 2.Tf8 Tf8 3.e7 Tf5 4.Lf5 De6 5.Le6 mat.

U svakom slučaju, zašto bi smatrali da je admiral prekookeanskog broda, samo zbog ove legende poznavao šah. Potrebno je reći i to da je tokom vremena, usled nepažnje ponekog pisca, Kolumbo zamenjuje Izabelu, Latinku, u ulozi suflera. A možda je ovo “sredila sudbina” da bi tako značajna ličnost, koja je otkrila Ameriku, bila opisana na “Uveličavajući način” zbog izuzetnog poštovanja što je za nas obične smrtnike ipak iznenađujuće.

Dakle, koje su to čijenice koje nas i pored svega navode na pomisao da je Kolumbo bio poznavalac cenjene igre?

Pre svega treba reći da se na dvoru kralja Kastilje i aragone, prema svemu sudeći igrao i šah što je uostalom bio običaj u aristokratskim krugovima. Na to nas upućuje legenda o nastanku ove igre kao poznata narodna izreka da je “šah kralj igara i igra kraljeva”.

Još jednom nas obaveštava Adriano Chicco. O privatnoj biblioteci kralja Ferdinanda V on kaže: “U njoj su se čuvale stare knjige o igri šahu, pored drugih veoma vrednih knjiga, koje su popisane 1410. godine u imovini kralja D. Martija de Aragona...” (“Columbus 92”...).

Sasvim je moguće da je među ovim rukopisima bio i sastav Alfonsa X, Zvanog Učeni, “Juegos diversos de Axedres dados y tablas” iz 1283. godine koji je mnogo doprineo, u okviru malobrojnih napisanih, razvoju šahovske igre.

Prva štampana stvar koja je doprla do nas je bila lucenina “Repeticion de Amores et Arte de Ajedres con CL juegos de partido” i bila je publikovana u Salamanci između 1495. 1947. godine. Pored toga što je to prvi pisani izvor o savremenim pravilima on ima i značaj što pokazuje da je Univerzitet u Salamanki našao i vremena i prostora za rad komisija kojima je predsedavao Talavera i koje su razmatrale Lucenin projekat koji je odgovarao savremenoj diplomskoj tezi. To zaista predstavlja iznenađenje pogotovu ako se ima u vidu da su ove komisije imale zadatak, da za potrebe i račun kraljeva, detaljno ocene Kolumbov projekat. Bio je to najvažniji španski univerzzitet tog vremena a čijenica da je šahovskoj igri posvećena tolika pažnja i publikovanje predstavlja potvrdu velike popularnosti i ozbiljnosti koje je bila dostigla ova igra.

Prema tome veoma je moguće da je Kolumbo, čije je učeno usavršavanje sazrevalo daleko od Đenove u novim, od njega dostignutim krugovima, kao latinski, španski i nauka o plovidbi, savladao u određenoj meri i šahovsku igru. Ovoj tezi, i pored mogućih aluzija, poklonio se i Esteban Canal, veliki italijansko-peruanski majstor koji je bio dopadljiv i kao pisac koji je napisao: “...On (tojest šahovska igra – primedba autora), obučen u popa, upoznao je Kolumba i sudelovao u događaju jedne velike epopeje...” (“Trovatelo istoka” u “L’Arrocco”, br. jedini, Klub šaahista Firence, Firenca 1948.)

 

Kulturno-sportski centar

Kulturno sportski centar RAD

IZ RADOVE ISTORIJE

rad 30 god

 

olimpijke

Dan gradjevinara Srbije

02 zajednicki snimak nagradjenih

Zanimljivosti

tabla